Neće Partizan ni treću godinu igrati u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja, jer u revanšu sa Hibernijanom, iako je slavio sa 3:2, nije uspeo da “prestigne” Škote u konačnom zbiru, te će tim iz Edinburga u plej-of Lige konferencije.
Crno-beli su odigrali sjajan meč, u većem delu bili bolji protivnik, uspeli u prvom poluvremenu golovima Milana Vukotića i Jovana Miloševića i da “ponište” prednost rivala iz beogradskog meča, ali su u drugom doživeli “pomračenje” od četiri minuta.
U tom periodu je Kiron Bouvi postigao spektakularan pogodak, a pride je u 63. minutu isključen i Nikola Simić, što je mladom timu iz Humske gotovo odseklo krila, da bi se u 96. minutu pojavio spasilac u liku Andreja Kostića, koji je golom doneo produžetke.Ipak, u doigravanju je Kris Kaden doneo domaćinu preko potreban gol prolaska.
Nije Partizan mogao da zamisli bolje poluvreme u Edinburgu ni da su trener Srđan Blagojević i fudbaleri crno-belih sami pisali scenario događaja, od početka meča do poslednjeg zvižduka bugarskih arbitara kada su fudbaleri Hibernijana već bili praktično na kolenima.
Nadigrani, natrčani, taktički nadmudreni i rezultatski “restartovani” u odnosu na beogradski duel kada su zahvaljujući sreći, odnosno nesreći na strani fudbalera tima iz Humske i stekli, bar je delovalo, naizgled nedostižan kapital.
Možda su Škoti mogli sve da reše posle samo tri minuta kada je golman Marko Milošević odbranio udarac usamljenog i zaboravljenog Kadena, posle centrašuta sa desne strane. No, kako su crno-beli tada spasli glavu, te ostali u meču neokrznuti, mogli su da se vrate planu utakmice i mirno ga sprovode u delo.
Partizan je u prvih 45 minuta sa Škotima iznad svega igrao pametno, strpljivo, taktički besprekorno.
Nije srljao ni na jednom delu terena, već je pedalj po pedalj osvajao prostor, koristio činjenicu da je domaćin očito ušao da prevashodno odbrani prednost, pa te onda, ako se otvori prostor, napadne crno-bele i upravo to se i osvetilo domaćinu.
Činjenica, nisu ni crno-beli blistali u uvodnoj fazi, bili su čvrsti, postojani i odgovorni u odbrani, ali je nedostajalo rešenja na protivničkoj polovini, više podrške krilima Trifunoviću, Kostiću, ali i napadaču Jovanu Miloševiću, sve dok početni grč nije prošao i mladi igrači shvatili da mogu da se nose sa rivalom.
U tome im je u velikoj meri pomogao rani gol Milana Vukotića, već u 17. minutu, kome je u dobroj meri kumovao i vrlo nesigurni golman Smit, kome je lopta sa 30 metara prošla kroz ruke i završila u mreži – 0:1.
Vođstvo u pravi čas je okurailo Partizan, a poguralo Hibernijan u provaliju iz koje se Škoti nisu izvukli do završnice prvog dela.
Crno-beli su preuzeli konce igre u svoje ruke, koristeći drastičan pad samopuzdanja u redovima domaćina, nervozu koja je rasla iz minuta u minut. Ali su sve te benefite koristili na pravi način, bez žurbe, bez ulaska u trku sa fizički nadmoćnim Škotima, kroz tečan, tačan pas, gradeći igru smisleno iz napada u napad. Tek jedna “žuta minuta” omogućila je domaćinu kakvu-takvu reakciju, na isteku pola časa igre, ali su najdalje “dobacili” do nekoliko centaršuteva, te jednim pokušajem Bušarija koji se srećno završio po goste iz Beograda.
Posle toga, brzo se sve vratilo na staro, Partizan je bio bolji tim u polju, opasniji u poslednjoj trećini, gde je velike probleme pravio Jurčević pojavljujući se iz drugog plana centaršutevima koji su nanosili veliku štetu domaćinu.
Jedan takav, u 44. minutu, bio je dobitna kombinacija Partizana za anuliranje minusa u potpunosti. Levi bek se ubacio, centrirao, odbrana Hibernijana nije bila postavljena kako treba, a još gore je odreagovao golman Smit kome je udarac Jovana Miloševića prošao ispod ruke i završio u mreži – 0:2!
Jurčević je bio akter i sumnjive situacije u nadoknadi prvog dela, jer je posle njegovog centrašuta jedan od igrača Hibernijana prilikom klizećeg starta udario loptu rukom. Tražili su crno-beli jedanaesterac, žustro reagovali, ali je bugarski sudija sve opovrgao, pokazujući da se fudbaler domaćih oslanjao na tu ruku prilikom starta, a Nikoli Simiću žuti karton, koji će, isposraviće se, skupo koštati mladog štopera i Partizan.
Sve je Partizan tada imao u svojim rukama, preostalo je još samo 45 minuta da dovrši grogiranog protivnika i sve je dobro počelo i na početku nastavka. U tih prvih nekoliko minuta drugog dela crno-beli su nastavili u istom stilu, kontrolisali su dešavanja na terenu i činilo se da je samo pitanje momenta kada će “slomiti” Hibse. Ali, avaj…
Bukvalno tri minuta “pomračenja”, od 60. do 63. minuta, skupo je koštali tim Srđana Blagojevića. Prvo je Kiron Bouvi iskoristio malu neodlučnost Dragojevića na 30-tak metara od gola, a onda je bukvalno “iz kolena” gađao parabolom, lobovao Miloševića na golu i pogodio same raklje gola – 1:2! Udarac je bio neočekivan, izuzetan, ali je i čuvar mreže Partizana morao bolje.
Šok za crno-bele, ali ubrzo, posle četiri minuta usledio je još veći, jer je Nikola Simić napravio oštriji faul na sredini terena i zaradio drugi žuti, odnosno – crveni karton! Na mesto štopera je morao Dragojević, jer crno-beli nisu imali rezervnog, a ubrzo su na teren kročili Sek, Natho, Karabeljov…
U tom trenutku sve je otišlo na vodenicu Hibernijana koji se od lovine za tili čas pretvorio u lovca, jer crno-beli, bez obzira na spektakularan gol Bouvija, sa igračem manje u polju naprosto više nisu bili isti tim, niti konkurentni kao do isključenja.
Trudili su se igrači Partizana da priđu što bliže golu domaćina, koji je, pak, koristio višak prostora, uspeo da postigne i treći gol u 72. minutu preko Kadena, ali je on poništen zbog ofsajda u začetku napada.
Ipak, poslednjim atomima snage, posle tri izmene Blagojevića, Partizan je u završnici imao dve velike prilike da se ponovo vrati u meč. Oba puta je glavni akter bio Jovan Milošević, kome je “povampireni” golman Smit odbranio dva udarca u 60 sekundi. Prvi u situaciji jedan na jedan u kaznenom prostoru, drugi sa “kapice”. Razbranio se glavni krivac u redovima Škota u zao čas…
Završni udarac je Partizan zadao u nadoknadi vremena, pritisnuo Škote ne bi li makar izborio produžetke, ali je blok Hibernijana, kome je promakao samo udarac Karabeljova (odbrana Smita) uspevao da se spase do 96. minuta kada je akcija konačno prošla.
Arhitekta je, naravno, bio Bibars Natho, koji je u svom stilu sjajno proigrao Janisa Karabeljova, usledila je povratna lopta, a mladi Andrej Kostić je bio na pravom mestu, pogodivši gornji levi ugao desetak sekundi pre kraja – 1:3. Gol vredan produžetaka!
Doigravanje je bilo nešto manje intenzivno, ali se činilo da crno-beli mogu da pariraju, jer su smirili igru, kombinovali u ritmu koji im je odgovarao. Ipak, jedan propust u 100. minutu, pre svih Demba Seka, skupo je koštao Blagojevićev tim. Seki je dopustio da mu Hojlet utrči iza leđa, šutira, lopta je usput zakačila blok, Milošević uspeo da odbije, ali u srce peterca gde je čekao Kris Kaden i pogodio za – 2:3!
Mogao je i Partizan do gola preko Jurčevića, koji se u jednom od napada ubacio iza odbrane, šutirao sa 16 metara, ali je Smit odbranio taj šut.
Malo je nedostajalo da Hibernijan izjednači na početku drugog nastavka i time stavi tačku na meč, jer se Sek ponovo uspavao i dopustio Nikiju Kadenu da istrči ispred njega na petercu i čak dva puta šutira, no, prvi put je odbranio Milošević, a drugi put je lopta otišla pored stative.
U 108. minutu crno-beli su postigli pogodak, Jurčević je tada asistirao Andreju Kostiću, međutim, levi bek gostiju se našao u ofsajdu prilikom ubacivanja, te je sve bilo badava.
Tri minuta pre kraja Partizan je zamalo ponovo šokirao Hibse i to ponovo preko Andreja Kostića koji je sa distance pogodio stativu, a “otpadak” je pokupio Dušan Jovanović šutirajući u spoljašnji deo mreže…
