Gomeš je doneo minimalan trijumf crno-belima
Možda se muče u domaćem takmičenju, ali u Evropi fudbaleri Partizana ove sezone definitivo imaju svoj put i ponovo su ostvarili dobar rezultat. U baražu osmine finala Lige konferencije crno-beli su savladali Šerif iz Tiraspolja sa 1:0, golom Rikarda Gomeša, iako su od 51. minuta igrali sa igračem manje pošto je isključen Igor Vujačić. Bez obzira i na slabije prvo poluvreme, tim Gordana Petrića je izgarao do uspeha i to na krilima sjajnog Aleksandra Popovića, čije intervencije su direktno iskrojile krajnji rezultat.
Nekada fudbal nije najpravednija igra i na tome u slučaju prvog poluvremena meča sa Šerifom i te kako mogu da budu zahvalni fudbaleri Partizana, jer su pomenutu deonicu igre okončali sa minimalnom prednošću, iako igrački nisu bili na nivou domaćina.
Sve što se izdešavalo pre toga išlo je na ruku Šerifu, koji je tokom celog poluvremena bio bolji, konkretniji tim, više na lopti, mahom na polovini Partizana i stvorio je nekoliko vrlo dobrih prilika da sudbinu odvede u drugom pravcu.
Videlo se da to nije onaj Partizan od jesenas, da je poraz od Mladosti GAT poljuljao ekipu i da fali, samopouzdanja, tečnosti u igri, automatizama koji i doneli, ako ništa drugo, makar “krštenu” akciju. Umesto toga crno-beli su se branili i tražili na terenu, defanzivno su solidno stajali u srednjoj zoni i čekali grešku Šerifa, ali su ofanzivno bilo gotovo bezopasni. I kada bi oduzeli loptu Moldavcima na svojoj polovini nedostajalo je brzine, kvalitetna tranzicija i ideja koja bi kroz igru donela nešto konkretnije na suprotnoj strani terena.
Nasuprot tome, linije su često bile razvučene, pa se išlo dugim loptama na Rikarda koji je bilo i slabije pokretljiv u uvodnoj fazi meča i sasvim dobro čuvan, baš kao i krila Dijabate i Menig, koja nisu dobila mnogo lopti.
Rekosmo već da je Partizan imao sreće u nekoliko navrata, ali je pored toga imao i izuzetno raspoloženog čuvara mreže Aleksandra Popovića, koji je, i kada je “brana padala”, bio taj poslednji, nepremostivi bedem odbrane.
Pored nekoliko udaraca sa distance na početku meča, Šerif je u 24. minutu imao kolosalnu priliku preko Tapsobe, koji je u kaznenom prostoru nadskočio Natha (iste su visine) i pogodio prečku, da bi u nastavku akcije, dok su se štoperi Partizana međusobno posmatrali bez reakije, Atimven šutirao sa nekoliko metara, no, nije mogao preko Popovića.
Isti fudbaler je nekoliko minuta kasnije iskoristio slabu predaju Vujačića, potom i neuspešnu korekciju Fejse da se stušti ka golu crno-belih, ali je ovoga puta Marković zatvorio saigrače i blokirao udarac.
Tek na isteku pola časa igre Partizan je počeo da daje znake života i biva konkretiji u ofanzivnom delu. Nagoveštaj je dao Rikardov pokušaj proigravanja Dijabatea, koji su domaćini osujetili u poslednji čas, baš kao i situaciju kada je napadač glavom spustio loptu Markoviću na peterac, ali je krajnji epilog bio isti.
Delovalo je da crno-beli polako hvataju zalet, ali je onda Talal iskoristio nesporazum u poslednjoj liniji i još jednom na test stavio Popovića za koga Moldavci naprosto nisu imali rešenje. I onda u poslednjih pet minuta prvog dela i dve najkonkretnije situacije za goste iz Beograda.
Prvu je sam sebi iskreirao Rikardo, pošto je primio loptu iz auta od Filipovića, zagradio se i sjajno šutirao iz mrvog ugla što je Koval nekako odbranio, a onda je došao pomenuti 45. minut i kontra koja je verovatno skinula “kamen sa srca” navijača Partizana.
Umesto da u nastavku iskoriste momenat, gol koji je sigurno psihološki poljuljao Šerif, crno-beli su u prvih pet minuta drugog poluvremena sebe “stavili” na još veće muke. Prvo su umalo primili gol u 47. minutu posle slabe intervencije Šehovića posle koje je Tapsoba šutirao sa sedam, osam metara, ali je Popović ponovo spasao tim, da bi četiri minuta kasnije Partizan ostao sa igračem manje. Bio je to 51. minut, Igor Vujačić je žestoko startovao na Talala, nemački sudija Osmers mu je prvo pokazao žuti karton da bi ga, posle intervencije iz VAR sobe, poslao u svlačionicu.
Ništa drugo nije preostalo Partizanu posle toga sem da se spusti na svoju polovinu, brani gol i eventualno čeka priliku iz kontranapada. Petrić je odmah reagovao, povukao je sa terena Kristijana Belića, koji je već imao žuti karton, a priliku pružio mladom Mihajlu Iliću koji je zauzeo mesto u centralnom delu odbrane.
I dobro je Partizan u prvi mah reagovao na situaciju u kojoj se našao, vrlo organizovano se branio, a onda pokušavao da iskoristi brzinu Dijabatea i Meniga… Upravo je Holanđanin bio taj koji je donosio najviše nevolja Šerifu pošto je prvo u 55. minutu pripremio šansu Nathu, koju kapiten nije iskoristio, a pet minuta kasnije je fenomenalno umakao celoj odbrani, no, završni udarac nije bio dobar i Koval je odbranio.
Počela je tada Partizanova trka sa vremenom, borba sa pritiskom Šerifa, pa i nekim sumnjivim odlukama sudije Osmersa, reagovao je i Petrić još jednom izmenom pokušavajući da sa Andradeom van pozicije zadrži svežinu i sve je nekako pilo vodu.
Vreme je prolazilo, Šerif pokušavao, potom sve više ulazio u nervozu baš kao što je golman Popović “ulazio u glave” igračima domaćina i praktično ih dovodio do očaja sjajnim intervencijama i sigurnošću.
Uspeo je Partizan na kraju da dođe do cilja, u 88. minutu je prošla jedna dijagonala prema Dijabateu koji je u trku “smotao” Garanangu, poslednjeg igrača odbrane i naterao ga da napravi prekršaj zbog koga je isprva isključen, ali je VAR utvrdio da je fudbaler crno-belih igrao rukom pre starta te je defanzivac Šerifa vraćen na teren. No, nije im to pomoglo, crno-beli su odbranili minimalac i imaće priliku da overe prolaz za sedam dana na svom stadionu u Humskoj.
ŠERIF – PARTIZAN 0:1 (0:1)
(Gomeš 45)
Šerif: Koval, Zohuri, Garananga, Kiki, Kpozo, Diop, Badalo, Kijabu (Radeljić 80), Talal (Momuni 50), Atiemven, Tapsoba.
Partizan: Popović, Filipović, Marković, Vujačić, Šehović, Fejsa, Belić (Ilić 56), Dijabate, Menig (Andrade 72), Natho, Rikardo (Pavlović 90+)
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
