Nadali su se crno-beli da mogu da nastave da jure Ligu šampiona, ali, Vojvodina ih je zaustavila u tome
Derbi Vojvodine i Partizana u Novom Sadu je igrački i rezultatski opravdao očekivanja, ali teško da će akteri dva tima posle remija – 2:2 biti zadovoljni krajnjim epilogom. Crno-beli i definitivno ostaju četvrti na tabeli, “lale”, pak – pete, a za uzbudljv duel pun tempa, prilika, preokreta potrudili su se mladi Jovan Milošević, dvostruki strelac u redovima domaćina, te Rikardo Gomeš i Andres Kolorado, koji su “pečatirali” podelu bodova i krajnji plasman u prvenstvu.
Borba četvrtog i petog tima na tabeli (bar u momentu odigravanja) donela je pregršt uzbuđenja, dobar, dinamičan fudbal u prvih 45 minuta i, čini se, poluvreme podeljeno na “ravne časti” dominacije.
Osetilo se da je Vojvodina u sredu i četvrtak igrala praktično “jednu i po” utakmicu protiv Čukaričkog u Kupu Srbije, oduzelo je to svežinu igračima domaćih i uticalo na nešto sporiji početak, no, Novosađani su uvek silno motivisani protiv crno-belih, pa im je ta činjenica samo donekle bila prepreka.
Početak je protekao u znaku tima Igora Duljaja. Bio je Partizan više na polovini domaćina, agresivan već u pokušajima organizacije igre Novosađana, više na lopti, a stvorio je i bolje situacije pred golom golmana Carevića.
Dominantniji period se ogledao i u dobrim pokušajima Kvinsija Meniga čiji udarac sa distance je zakačio stativu sa spoljašnje strane, dok je Rikardo Gomeš, posle pasa Bibarsa Natha, bio u još boljoj poziciji, ali je slabo šutirao zamalo pored okvira gola. Nešto kasnije se sa distance okušao i Fuseni Dijabate sa istim krajnjim epilogom.
Vojvodina se teško budila, tek na momente je pokušavala iz kontre, koristeći brzinu Malbašića i Čumića po bokovima, ali i lucidnost Vukčevića i mladog Miloševića. Ipak, Batakov tim se evidentno mučio u krajnjim granicama umora i napora, te je udarac Malbašića sa 20-tak metara jedino vredno pomena u toj fazi utakmice.
Partizan je, pak, dominaciju krunisao golom i to u pravi čas, u 17. minutu, posle akcije Uroševića i Kvinsija Meniga, koji je proigrao Rikarda Gomeša pasom iza odbrane domaćina, a napadač je prvo driblingom izbacio Traorea, potom i sjajno pogodio slabijom, levom nogom, u dalji ugao gola Carevića – 0:1.
Delovalo je da crno-beli kontrolišu dešavanja na terenu, gol im je omogućio i dodatnu zonu komfora, i sve je moglo možda da bude rešeno da je Fuseni Dijabate u jednom od sledećih napada pogodio zicer. Dobio je loptu od Natha, našao se sam ispred Carevića, koji mu je odbranio udarac, a uz to se oglasio i sudija signalizirajući ofsajd, No, pregledom snimka je bilo jasno da bi VAR, da je fudbaler pogodio mrežu, sigurno intervenisao i priznao pogodak, jer je napadač crno-belih bio u čistoj poziciji.
A, onda, kako to obično biva u fudbalu i sportu uopšte – kazna. U jeku napada Partizana, Vojvodina je oduzela loptu crno-belima na svojoj polovini, Lazarević je sjajnim pasom preko odbrane pronašao Vukčevića, u tom momentu Uroševića nije “bilo u kadru”, kasnio je i Vujačić, pa je zatvarao mladi Ilić, usledio je centaršut ka usamljenom Jovanu Miloševiću koji je rutinski matirao Popovića – 1:1.
Od tog trenutka Vojvodina se trgla, probudila i počela da igra daleko ozbiljniji i konkretniji fudbal nego na početku utakmice. Pomerili su Novosađani linije ka sredini terena, uspostavili kontrolu nad loptom, prostorom i sve češće pretili što iz organizovanih napada, što iz brze tranzicije.
U tim situacijama opasni su bili Malbašić, Vukčević, Milošević i Čumić, koji je imao i dva dobra pokušaja, uz to je namučio defanzivce crno-belih konstantnim prodorima i pritiskom. Sa druge strane, do poluvremena Partizan je izgubio delom na samopouzdanju, što se odrazilo defanzivno, ali i ofanzivno, jer crno-beli dobrih 25 minuta nisu stvorili obiljniju priliku.
Početak nastavka je bio jednako uzbudljiv baš kao i sam start utakmice. Batak je tokom odmora izvršio dve izmene, poslao na teren Topića i Zukića (umesto Milosavljevića i Busnića), ali je njegovom timu trebalo samo 60 sekundi da potpuno preokrene rezultat meča u svoju korist.
Tek što su timovi izašli na teren, Vojvodina je stigla do vođstva i to ponovo preko mladog Jovana Miloševića, očito izuzetnog talenta srpskog fudbala, Bio je to 46. minut, Vojvodina je izborila aut i iz te situacije Vukčević i Milošević su duplim pasom izigrali celu odbranu crno-belih, da bi mladi napadač pogodio dalji ugao Popovića – 2:1.
Trenutak za kapitulaciju je bio očajan, ali nije se Partizan predavao, jer je ulog bio veliki, pa je već u sledećem napadu pripretio preko Kvinsija Meniga, koji se naša u dobroj poziciji, no, golman Carević je bio spreman i odbranio je udarac Holanđanina.
Ipak, samo četiri minuta posle vođstva Vojvodine, dakle u 50. minutu, Partizan je stigao do izjednačenja. Fuseni Dijabate je provukao pas kroz sredinu, spojivši Rikarda sa golom, međutim, Carević je intervenisao, ali je sve pratio Kolorado, pokupivši odbitak na 13, 14 metara odakle je i pogodio mrežu za – 2:2.
Egal je doneo i malo zatišje na terenu, u kome je Vojvodina ipak bila konkretniji tim na terenu, više na polovini Partizana, a domaćini su u međuvremenu tražili i jedanaesterac, smatrajući da je Uroš Nikolić oboren u kaznenom prostoru.
Ubrzo je i Duljaj reagovao, poslao je u igru Danila Pantića i Nemanju Jovića umesto Kolorada i Meniga, nešto kasnije je priliku dobio i mladi Janko Jevremović (umesto Natha), pa je ofanzivni deo tima presložen tako da je Dijabateu poverena uloga organizatora igre.
Donelo je to Partizanu određene benefite, pre svega brzinu, iz koje su stvorili dve dobre situacije. Prvo je Dijabate promašio zicer, tačnije Carević mu je odbranio udarac, a posle posle centaršuta Pantića pokušao je glavom i Filipović – bez uspeha.
Imali su i Novosađani svoje prilike, Zukićev udarac glavom je odbranio Popović, jet nije bio previše snažan, ali je u samoj završnici Uroš Nikolić propustio kolosalnu priliku posle akcije i pasa Antonijevića, no, udarac iz neposredne blizine je “zalepio” spoljašnji delu stative… U 87. minutu Malbašić je sličnu priliku pripremo Čumiću, koji je promašio ceo gol sa sedam ili osam metara. Sreća je tada bila na strani Partizan…
Na kraju je priliku imao i Šehović, ali njegov udarac nije otišao u okvir gola.
Bila je to ujedno i poslednja situacija vredna pomena u Novom Sadu, u meču koji je doneo I definitivni plasman dva tima na tabeli. Vojvodina će startovati Ligu konferencija od drugog kola kvalifikacija, dok će Partizan krenuti od trećeg isto takmičenje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
