Istraživanje koje je naručila kompanija “AppyParking+” nad 2.000 vozača pokazalo je da je parkiranje stresno, posebno u prometnim gradovima s brojnim ograničenjima i zonama, te skupim naplatama parkiranja. Zato je bilo zanimljivo videti različite pristupe parkiranju.
Takođe, ovo istraživanje je pokazalo da je nešto više od četvrtine ispitanika nervozno jer parkiraju gde ne bi smeli, s tim da više od četvrtine vozača uvek pre polaska planira gde će parkirati, a većina to čini samo kad je reč o novoj destinaciji.
Utvrđeno je i da parkiranje zbunjuje čak trećinu vozača, te da njih čak 45 odsto misli da je ono najstresniji deo vožnje.
Ipak, 62 odsto sebe smatra dobrima u parkiranju, a ono što je mnogima zajedničko – 78 odsto, jeste nervoza kad se drugi loše parkiraju.
Bitno – paralelno parkiranje se pokazalo manevrom u kom su mnogi izuzetno loši.
Tako, poučeni sopstvenim frustirajućim iskustvima sa parkiranjem, dvoje istraživača je odlučilo da potpuno naučnim metodama utvrde koji je najbolji način paralelnog parkiranja.
Situacija poznata svim vozačima – polako se krećete niz ulicu tražeći slobodno mesto za parkiranje. Nailazite na prazno mesto, ali na vašu žalost, prostor koji su drugi vozači ostavili nije dovoljan. Potraga se nastavlja.
Istraživanje dr Bendžija Marksa, profesora geometrije, i dr Emili Mojlan, profesorke analize podataka sa Univerziteta u Sidneju, došlo je do jednostavnog rešenja.
Automobil treba parkirati na jednom kraju slobodnog parking mesta, ostavljajući što veći prostor na drugom kraju. Nije važno koji kraj ćete odabrati, prednji ili zadnji, jedino ne zaboravite da sebi ostavite dovoljno prostora da izađete.
Iako ovo zvuči logično i očigledno, ukoliko pogledate na ulicu, uverićete se da većina vozača parkira vozilo na sredini slobodnog mesta – ili uopšte ne razmišljaju o tome kako su se parkirali.
Optimizacija načina na koji parkiramo automobile u sve prenaseljenijim gradovima je važna, jer su besplatna parking mesta ograničen resurs.
Podaci o mobilnosti širom sveta pokazuju da se gradovi posle pandemije vraćaju u život, a broj automobila na putevima veći je nego pre dve godine, pa je potrebno i više mesta za parkiranje.
Kako svi možemo bolje da parkiramo
Linije na obeleženim parking mestima pomažu nam da ne improvizujemo i stajemo gde nam volja, ali imaju manu što je obeleženi prostor predviđen tako da može da primi veliki automobil, te tako manji broj vozila može da se parkira.
Profesori Marks i Mojlan su odlučili da se usmere na paralelno parkiranje na neobeleženim parkinzima, koji se nalaze u većini naselja, a i tu su mogli da kontrolišu gde tačno treba postaviti automobil.
Testirali su četiri strategije koje vozači mogu da primene prilikom parkiranja:
1. uvek parkirati što je moguće bliže zadnjem kraju slobodnog mesta;
2. parkirati što bliže prednjem ili zadnjem kraju slobodnog mesta;
3. parkirati u sredini slobodnog prostora;
4. parkirati nasumično, gde god na dostupnom prostoru.
Simulirali su šta bi se desilo u uobičajenoj situaciji u kojoj potražnja prevazilazi ponudu, u kojoj uvek postoji auto koji čeka da se parkira, sa vozačem koji je spreman da čeka dok neko drugi ne ode.
Koja strategija omogućava da se parkira najviše automobila
Rezultati do kojih su došli istraživači govore da je parkiranje u sredini prostora najgora strategija koja može biti korisna jedino ukoliko želimo da onemogućimo nekome da se parkira ispred ulaza. U svakom slučaju, parkiranje u sredini dostupnog prostora otežava da na određeni prostor stane što više automobila.
Ispostavilo se da čak i nasumično parkiranje daje bolje rezultate. Mnogi vozači koriste ovu strategiju potpuno nesvesno.
Ali generalno, najbolja strategija da što veći broj automobila stane na oskudan ulični parking je parkiranje na jedan ili drugi kraj slobodnog prostora. Nije važno na kom kraju parkirate, a nije ni važno da li ćete izabrati isti kraj kao i komšije.
Prema ovom scenariju, tako bismo mogli da smestimo najviše automobila u bilo kojoj ulici.
Zašto je važno kako parkiramo
Ukoliko bismo svi vodili računa kako parkiramo, u mnogim stambenim četvrtima bi mogao da se udvostruči broj automobila koji bi mogao da stane na određenom prostoru, ako bi svi parkirali na jedan ili drugi kraj dostupnih mesta.
Upravljanje parkiranjem na ulici će ostati večiti problem. Kako je količina parkinga na ulici manje-više fiksirana, trebalo bi da maksimalno iskoristimo prostor koji imamo.
Zato, sledeći put kada se parkirate pokušajte da upotrebite naučno proverenu strategiju i tako pomognete i sebi i drugima.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
