BRISEL – Iako su ilegalni ulasci u Evropsku uniju tokom prve polovine ove godine pali za 20% u poređenju sa istim periodom 2024, migracija ostaje jedna od najosetljivijih i najeksploatisanijih tema u političkom i društvenom diskursu širom kontinenta.
Prema podacima Fronteksa, od januara do juna registrovano je 75.900 ilegalnih migranata, što predstavlja blagi pad, ali i dalje izaziva zabrinutost. Broj tražilaca azila i dalje prelazi milion, iako analize pokazuju da se značajan broj prijava ponavlja u više zemalja zbog neefikasne koordinacije unutar EU.
Iako je glavni migracioni pritisak prisutan na spoljnim granicama EU, sve veći broj sukoba dešava se unutar evropskih gradova – ne samo u imigrantskim centrima poput Brisela ili Marseja, već i u sredinama gde se ranije nisu beležili incidenti.
Najnoviji slučaj u španskom gradu Tore Pačeko izazvao je ozbiljnu zabrinutost javnosti. Nemiri su izbili nakon što su mladi migranti iz Maroka pretukli i opljačkali 68-godišnjeg Dominga Tomasa Domingeza. Nasilni incident pokrenuo je lavinu poziva na osvetu putem društvenih mreža, uključujući pozive na „lov na imigrante“.
Lažni snimci deljeni na mrežama dodatno su podstakli mržnju, a ljudi iz drugih gradova pristizali su da učestvuju u sukobima. Petodnevni nemiri ugušeni su policijskom intervencijom, a premijer Pedro Sančez pozvao je građane na smirenost i borbu protiv rasizma.
Dezinformacije i politička manipulacija kao glavni okidači
Španski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da incident u Tore Pačeku nije odraz lokalnog nezadovoljstva, već rezultat organizovanih akcija krajnje desničarskih grupa i sistematske zloupotrebe društvenih mreža za širenje dezinformacija.
Javni tužilac Migel Anhel Agilara, zadužen za zločine iz mržnje, najavio je pojačane aktivnosti tužilaštva i istakao:
„Ne možemo dozvoliti da laži sa društvenih mreža prerastu u nasilje na ulicama.“
Eksperti upozoravaju: Ovakvi incidenti nisu izuzetak, već simptom dubljih problema
Aktivistkinja i poslanica Estrelja Galan upozorila je da sukobi poput onih u Španiji nisu izolovani slučajevi:
„Oni su rezultat strategije normalizacije govora mržnje na institucionalnom nivou.“
Foto: Tanjug/AP/Owen Humphreys
Slične tenzije zabeležene su i u Nimu (Francuska), Drezdenu (Nemačka) i Malmeu (Švedska), gde se sukobi između lokalnog stanovništva i migranata najčešće javljaju zbog socijalnih i ekonomskih tenzija, neuspešnih integracionih politika i percepcije ugrožene bezbednosti.
Politikološkinja Karmen Gonzalez ističe paradoks s kojim se suočava EU:
„Evropa ekonomski zavisi od imigranata, a istovremeno im se javno osporava pravo da budu deo društva.“
Digitalni efekat: Društvene mreže ubrzavaju širenje straha
Stručnjaci upozoravaju da broj sukoba nije alarmantan, ali da će njihov vizuelni i psihološki uticaj rasti zahvaljujući eksploziji viralnog sadržaja i političkim kampanjama koje koriste antiimigrantsku retoriku – posebno u Italiji, Francuskoj, Mađarskoj, Španiji i Holandiji.
