BEOGRAD – To što su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata jednoglasnom odlukom lidera EU u Briselu, a region nije dobio nikakav zamah za evropske integracije, politički analitičar Zoran Panović ocenjuje kao depresivno za zemlje zapadnog Balkana.
Panović ocenjuje i da je zajedničkim nastupom trojice lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije Aleksandra Vučića, Edija Rame i Dimitra Kovačevskog u Briselu otvoreni Balkan dobio političku dimenziju koja skreće pažnje na sudbinu priključenja EU.
“Otvoreni Balkan je zaživeo, ima dobru retoriku pred kojom EU ne zna šta da odgovri, sem da to podrži”, rekao je on za Tanjug.
Podsetio je da principi Otvorenog Balkanapočivaju na principima EU te da je pokazao veću vitalnost nego Berliniski proces koji je inicirala bivša kancelarka Angela Merkel.
“Biće interesanto da se vidi da li će se još neka zemlja pridružiti incijativi, ali i sa te tri zemlje Otvoreni Balkan ima svoju funkcionalnost i vrstu potličke težine”, ocenio je on.
Panović je odnose Albanije i Srbije ocenio kao prilično dobre te da se na taj način relaksira pitanje Kosova, te da je vrlo dobro što je pokazana solidarnost sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Na pitanje kakva je poruka jučerašnjim odlukama Brisela poslata zemljama Zapadnog Balkana Panović kaže:
“Punopravno članstvo je na dugačkom štapu, region će biti pod nekom vrstom monitroniga i nekom vrstom kontrole i podrške EU”
Malo je depresivno što datum (za članstvo) ne postoji a samim tim nije dat zamah za evroitegracije, rekao je on i dodao je ipak bitna sama činjenica da je ZB uvek prisutan na Samitu.
Prema njegovim rečima, kontroverza je što i ta činjenica što stalno daje medijsku pažnju i region drži u fokusu EU.
“To je dobra, aktivna pozicija iako deluje depresivno. Stvari će ipak morati da krenu napred”, rekao je on.
Na pitanje koji mu je najsnažniji utisak sa Samita i sastanka lidera 27 zemalja članica EU sa liderima ZB, Panović kaže postoji globalni utisak – Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata.
Status kanidata za Ukrajinu deluje nadrealno, rekao je Panović i dodao da svi znamo koliko je Turska dugo bila kandidat.
“Znamo, niti Evropa to danas želi niti Turska želi. To je više politička odluka nego praktična. Interesantno je da sada kada govorimo o Turskoj ne govorimo o ”turskom paketu” kada je Zapadni Balkan bio u njemu”, rekao je on i dodao da je teško da ćemo ući sa Turcima u EU.
Panović je podsetio i na Samit u Solunu 2003. godine kada se govorilo da će ZB po principu regate u EU ući sa Hrvatskom.
Panović je ocenio da je sada sve realno i ogoljeno i u toj ogoljenosti i pragmatizmu treba tražiti šansu.
Odgovarajući na pitanje da li se davanjem statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji EU stvara novu geopolitička zajednica, Panović kaže da je možda paradoksalno to da je proširenje EU u svim etapama dovelo do njene nefunckioanosti.
“Sa više zemalja postoji problem odlučivanja, što Nemci najbolje primećuju. Da je EU ostala ekskluzivani klub zemalja zapadne Evrope sa identičnim, političkim, demoktatskim i ekonomskim nazorima bila bi političiki operativnija i bitnija” smatra Panović.
Prema njegovim rečima, sada u ovim dramatičnim okolnostima se tek vidi koliko znači kada jedna zemlja može da uloži veto. Dodao je da ipak može da se postavlja pitanje koliko to neka zemlja radi sama, a koliko iza njihovog stava stoje neki tuđi interesi.
Tako navodi da postoji vrsta paranoje kada je reč o Bugarskoj da koči Severnu Makedoniji i indirekno Albaniju te da tu postoje interesi mnogo moćnijih zemalja Evrope da ovaj region drži u statusu kvo”, rekao je on.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
