PANČEVO – Radionica pod nazivom “Sretenje – od zbora u Orašcu do prvog srpskog ustava” održana je večeras u prostorijama ogranka Fondacije Svetozar Miletić u Pančevu.
Predavač i radioničar bio je istoričar doktorand Nikola Koneski, dok je moderator bio istoričar Nikola Miloševski.
U publici je bilo i srednjoškolaca, ali i starijih građana i svi su sa velikom pažnjom slušali izlagače o Sretenju, Prvom srpskom ustanku, Prvom srpskom ustavu i ulozi Pančeva u tim dešavanjima, ali se i uključivali u diskusiju.
Istoričar Nikola Miloševski kaže da je večerašnje predavanje bilo zamišljeno kao radionica, jer su očekivali da će radionici prisustvovati veliki broj srednjoškolaca.
“Izabrali smo radionicu jer na taj način i oni mogu interaktivno da učestvuju u predavanju. Sretenje kao temu smo izabrali kao naš praznik koji je od državnog značaja za nas, ali u stvari veliki broj ljudi ne zna koji događaj je vezan za Sretenje. Imamo dva događaja koja su od prvorazrednog značaja za našu novovekovnu istoriju – zbor u Orašcu 1804. godine i Sretenjski ustav iz 1835. godine. Tada se u stvari stvarala naša novovekovna država koja počiva na srednjovekovnim korenima. To je jedan državotvorni kontinuitet koji traje gotovo od doseljavanja Srba na ove prostore i traje do dan danas. Kontinuitet koji je u principu bez prekida, bez obzira na turska osvajanja koja smo imali, taj kontinuitet nikada nije isprekidan zato što su ljudi i dalje baštinili srpsku kulturu i srpsku državotvornost. I dalje su se prepisivale knjige u našim manastirima. Dušanov zakonik nam je ostao. Na osnovu tih nekih srednjovekovnih zakonika i različitih materijala u stvari počivaju i te prve zakonske povelje Karađorđa, Miloša Obrenovića, na osnovu kojih će kasnije nastati taj prvi Sretenjski ustav odnosno zbog prvog Ustava”, kaže Miloševski.
Iako je u publici bilo i dosta starijih sugrađana, radionica je bila jednako zanimljiva i njima. Kako smo saznali od organizatora, ovom radionicom i predavanjem počelo se sa učenjem o danima od važnosti za državu, istoriju, kulturu, za običnog čoveka.
Kako istoričar Nikola Koneski kaže, želeli su da smeste u kontekst Dan državnosti odnosno Sretenje, pa potom da ispričaju šta je to Sretenje i zašto je taj datum toliko važan, pre svega zbog zbora u Orašcu, a kasnije zbog ustavnosti. Radionica je bila podeljena na dva segmenta.
“Jedan je bila priča o Prvom srpskom ustanku koji smo prikazali i iz ugla Pančeva, kroz Dnevnik franjevačkog samostana, pa smo čitali delove iz tog dnevnika i analizirali kako su Pančevci posmatrali taj Prvi srpski ustanak. To nam je bilo važno, jer mi u školi učimo pre svega onaj pogled iz ugla Beograda i iz pravca juga, a sada smo videli kako to izgleda iz pravca severa i ukrštali te činjenice i poglede kako bismo izvukli neke zaključke o tome kakve su nam vrednosti Prvog srpskog ustanka”, objasnio je Nikola Koneski.
Usledila je priča o donošenju prvog ustava iz 1835. godine, poznatijeg kao Sretenjski ustav, koji je bio na snazi samo 55 dana, ali je tokom predavanja predstavljeno svih 13 ustava koliko ih je bilo doneto od tog perioda pa sve do današnjeg dana.
“U kratkim crticama smo predstavili svaki ustav i njegove specifičnosti, želeli smo da predstavimo taj razvoj ustavnosti od 1835. godine pa do današnjih dana sa izvlačenjem nekih zaključaka. Istorija mora da ima i neku praktičnu funkciju, ne samo da bude zanimljiva ili da kvalitetno provedemo vreme, nego i da izvučemo neke pouke i da sa sobom ponesemo neke korisne stvari kad izađemo iz ove prostorije, da drugačije razmišljamo, da drugačije sagledavamo sve oko nas. Moj deo je bio radionički, da razgovaram sa ljudima, da vodim diskusiju, da čitamo istorijske izvore, da ih analiziramo, da ih ukrštamo s prethodnim znanjima. Jedan deo je bio predavački, jer sam želeo da ispričamo kakav je značaj bio tih dana i uopšte o važnosti Prvog srpskog ustanka i Prvog srpskog ustava”, kaže Koneski.
Pančevo se u to vreme nalazilo u sastavu Habzburške monarhije, bilo je na granici takozvane ustaničke Srbije i Habzburške monarhije. Koneski kaže da je baš zbog toga Pančevo gledalo sa itekako velikom pažnjom na dešavanja južno od Dunava što će se i videti u dnevniku franjevačkog samostana.
“Svakodnevno su stizale informacije o dešavanjima na prostoru južno od Dunava. Postojao je i određeni strah da bi revolucija mogla da se proširi i na prostore Habzburške monarhije. To je vreme kada Habzburška monarhija vodi rad s Napoleonom, s Francuskom, tako da je to vreme nekog straha da tako kažemo. Takođe, izbeglice iz ustaničke Srbije su u to vreme bežale na prostor Pančeva, pogotovo nakon sloma ustanka 1813. godine. Tako je među njima i čuveni Ilija Kolarac boravio sa porodicom u Crepaji za vreme tog zbega. Dovlačili su namirnice, moralnu podršku su slali. U to vreme se gradi Uspenska crkva sa dva tornja, gde jedan simbolizuje Srbe južno od Save i Dunava, drugi Srbe severno od Save i Dunava. Te 1804. godine gradi se krst na današnjem Trgu Kralja Petra u Pančevu kao simbol ustanka srpskog naroda. Pančevo ima itekako važnu ulogu, ne samo simboličnu, nego i praktičnu, ono zapravo učestvuje indirektno u tom ustanku, iako naravno o tome u školi malo učimo, ali upravo nam je to cilj, da mi ovde u Pančevu znamo kakva je bila uloga Pančeva u tim godinama”, ispričao je na predavanju Nikola Koneski.
Nikola Miloševski je dodao i da će u narednom periodu biti organizovan niz predavanja, radionica i tribina.
“Pokrivaćemo dosta tema iz različitih humanističkih nauka. Biće istorijskih tema, geopolitike, ideologije… Organizovaćemo i kvizove, namenjene pre svega mlađoj publici, jer to je jedan od načina da oni steknu dodatna znanja o našoj nacionalnoj i državnoj istoriji i kulturi”, najavio je Miloševski.
Jovana Radonjin, jedan od koordinatora ogranka fondacije Svetozar Miletić u Pančevu podseća da je ogranak fondacije Svetozar Miletić u Pančevu počeo sa radom decembra 2022. godine.
“Nakon skoro dva meseca možemo da se pohvalimo sa velikim brojem posetilaca na svakodnevnom nivou. Tome doprinosi i naša čitaonica gde postoji više od hiljadu naslova koje svi naši sugrađani mogu da koriste besplatno. Takođe, u okviru fondacije organizovaće se i razne radionice. Večeras je bila prva u nizu. Planiramo da na mesečnom nivou to budu najmanje dve radionice, a biće i kvizovi znanja za sve zainteresovane mlade od 18 do 21 godine. Ovo radimo u saradnji sa našim ogrankom u Subotici kao i centralom u Novom Sadu tako da će na kraju ciklusa takmičenja biti izabran jedan pobednik kog očekuju vredne nagrade”, rekla je Jovana Radonjin.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
