Ko je oklevao sa kupovinom nekretnine očekujući da će se rast njihovih cena zaustaviti grdno se prevario.
„Dug je zao drug”, kaže narodna poslovica, a verovali ili ne sada je dobra finansijska odluka baš to: zadužiti se, odnosno uzeti kredit. Ovaj savet zasniva se na tri činjenice. Inflacija je visoka, u proseku desetak odsto godišnje, a kamate na dinarske zajmove iznose osam do devet procenata što znači da je „naknada” koja se plaća banci realno negativna. Pri tom očekuje se samo skromno podizanje cene novca što najavljuju i Evropska centralna banka (ECB) i Američka centralna banka (FED). Za pojavu da su kamate realno negativne stručnjaci kažu da je to u suštini transfer, odnosno prenos bogatstva od kreditora prema dužnicima mada je teško poverovati da će profit banaka biti okrnjen.
Treća činjenica je ona o rastu zarada. Prema statističkim podacima prosečna plata za mart iznosila je gotovo 75.000 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine prosečna neto zarada nominalno je veća za čak 14,4 odsto, odnosno za 4,9 procenata realno što znači da raste raspoloživ dohodak građana za zaduživanje. Naravno, ima onih čija plata ni izbliza ne prati inflaciju i koji zbog rasta cena osnovnih proizvoda kao što su hrana, gorivo mogu da zapadnu u teškoće s otplatom kredita.
Savet o zaduživanju važi za one za solidnim i stabilnim primanjima i koji već imaju neki novac ili planiraju kupovinu, jer sa rastom inflacije od desetak odsto godišnje za toliko će im biti obezvređen novac pa je zato kupovina nečeg potrebnog dobra odluka. Ko je, na primer, oklevao sa kupovinom nekretnine očekujući da će se rast njihovih cena zaustaviti grdno se prevario.
Da se građani i privreda sve više zadužuju vidi se i iz podataka Narodne banke i poslovnih banaka. U martu, mereno na isti mesec prošle godine krediti stanovništvu veći su 10,7 odsto. U prvom kvartalu banke su građanima plasirale kredite vredne 23,3 milijarde dinara. Oni sada bankama duguju 1.389 milijardi dinara što je gotovo 12 milijardi evra ili oko 21,6 odsto BDP-a.
Za godinu dana rast stambenih zajmova je 16,2 procenta, a njihova prosečna kamata je mesecima nepromenjena i iznosi 2,6 odsto. To ne čudi pošto su oni vezani za evro, a ECB kamate još ne dira. Bankari kažu da su se na dobru realizaciju stambenih kredita odrazili povoljni uslovi zaduživanja, veća tražnja za nekretninama i kontinuirani rast ponude stanova. Uprkos tom rastu u ukupnoj masi zajmova stanovništvu stambeni nisu pretekli gotovinske, jer prvi zauzimaju 39,3 odsto, a drugi 44 procenta.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu, a to su gotovinski, u prvom kvartalu bila je 8,5 odsto i blago je povećana za 0,2 procentna poena u odnosu na kraj 2021.
Podaci NBS pokazuju da se i privreda znatno zadužila početkom godine i to za 64,1 milijardu dinara. Posmatrano po delatnostima, to su najviše činila preduzeća iz energetike, zatim iz prerađivačke industrije i poslovanja nekretninama, dok su firme iz oblasti saobraćaja i trgovine osetnije smanjila svoje kreditne obaveze. Međugodišnji rast kredita privredi iznosio je 13,9 odsto, a preduzeća bankama sada duguju 1.560 milijardi dinara što je oko 13,2 milijarde evra. Učešće tih kredita u BDP-u je 24,3 procenta.
„Krediti privredi imali su neuobičajeno visoku realizaciju za prvo tromesečje od 64,1 milijardu dinara. Taj rast se gotovo u potpunosti odnosio na zajmove za likvidnost i obrtna sredstva, a tome je doprinelo i odobravanje kredita iz garantnih šema. Kamate na nove dinarske zajmove privredi blago su povećane tokom prvog tromesečja i u proseku su iznosile 3,3 odsto. Istovremeno, kamatne stope za kredite u evro znaku korigovane su u manjoj meri nego za dinarske zajmove i u prvom tromesečju su u proseku iznosile 2,4 procenta za privredu”, navode iz NBS-a.
Ublaženi kreditni standardi
Prema rezultatima aprilske ankete o kreditnoj aktivnosti NBS, banke su u prvom kvartalu, četvrto tromesečje zaredom, ublažile kreditne standarde za stanovništvo. Prema oceni banaka, ublaženi su zahtevi u pogledu učešća za kredite, snižene su kamatne marže i provizije i naknade, dok je ročnost zajma skraćena. Ublažavanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite i zajmove za refinansiranje, a ublaženi su i standardi za stambene kredite s deviznom klauzulom. Standardi su manji prvenstveno zahvaljujući konkurenciji u bankarskom sektoru, oporavku tržišta rada i faktorima u vezi s tržištem nekretnina, dok je povećanje troškova izvora finansiranja delovalo u suprotnom smeru. Za drugi kvartala banke očekuju pooštravanje standarda, pod uticajem većih troškova finansiranja, neizvesnosti u pogledu opšte ekonomske situacije i posledično manje spremnosti za preuzimanje rizika.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
