Nijedna razvijena ekonomija nije doživela dramatičniji preokret nadole od Nemačke. Rast njenog dohotka po glavi stanovnika je opao sa 1,6 procenata u protekloj deceniji na manje od nule u poslednjih nekoliko godina. Tokom pandemije, Nemačka je izgledala bogato i fleksibilno, spremna da se istakne u post-kovid svetu. Sada izgleda da je pretrpela poraz zbog svoje velike zavisnosti od izvoza u Kinu i uvoza energije iz Rusije prema pisanju Bloomberg Adria.
Energetska kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu prouzrokovala je smanjenje nemačke ekonomije za 0,2 procenta prošle godine. Iako se najveća evropska ekonomija oporavila rastom od 0,2 procenta u prvom kvartalu, očekuje se da će ove godine ostati jedna od najslabijih velikih ekonomija na svetu, sa godišnjim rastom bruto domaćeg proizvoda ispod jednog procenta.
Investicije nisu dovoljno doprinele rastu u poslednjih nekoliko godina, a industrijska produktivnost opada šokantnom godišnjom stopom od pet procenata. Odjednom, budućnost Mittelstanda – mreže proizvođača koji su dugo bili motor nemačkog rasta – izgleda neizvesno.
Nemačka vlada sada razmatra poreske olakšice i reforme sistema socijalne zaštite kako bi podstakla svoju radnu snagu da utroši više radnih sati, pridružujući se Velikoj Britaniji i Holandiji u nastojanju da se pronađe administrativno rešenje za ekonomsku krizu u regionu putem preokretanja trenda velikog pada prosečnih radnih sati.
Nakon meseci žustre debate, vladajuća koalicija nemačkog kancelara Olafa Scholza priprema „plan rasta“ koji će biti predstavljen javnosti već sledećeg meseca, a koji ima za cilj da rad na duže sate učini isplativijim. Opcije koje se razmatraju uključuju smanjenje poreza na prekovremeni rad i reformu pružanja široko spektra socijalnih beneficija, prema rečima ljudi upoznatih sa planovima.
Nemačka ima najkraće prosečne radne sate od svih razvijenih svetskih ekonomija, prema najnovijim podacima OECD-ja za 2022. godinu, što odražava relativno visok udeo nemačkih žena koje su zaposlene na nepuno radno vreme i rastuću sklonost društva ka više slobodnog vremena. Čak i ako nisko plaćeni ljudi u Nemačkoj žele da rade više sati, mnogi imaju malo podsticaja za to jer gube veliki deo dodatnog prihoda zbog poreza i smanjenih beneficija.
Rast plata u Nemačkoj naglo se ubrzao u prvom kvartalu. Naravno da je to pozitivno u smislu povećanja kupovne moći njenih građana, ali dotični trend upućuje na verovatno povećanje plata u široj evrozoni, što dovodi u sumnju koliko agresivno će Evropska centralna banka (ECB) smanjivati kamatne stope ove godine. To će svakako imati uticaj na smanjenje ukupne potrošnje, a pogodiće i građevinski sektor i sferu nekretnina, budući da će kreditiranje individualnih klijenata biti otežano uz više kamatne stope.
Kolektivno dogovorene plate u Nemačkoj porasle su za 6,2 procenta u prva tri meseca ove godine, ubrzavši rast sa 3,6 procenata u prethodnom kvartalu, prema podacima Bundesbanka koji uključuju jednokratne bonuse, objavljenim tekućeg meseca. Zajedno sa podacima drugih zemalja, sugerišu da je godišnji kolektivni rast plata u evrozoni porastao na 4,7 procenata u prvom kvartalu, sa 4,5 procenata u prethodnom kvartalu.
Izložene podatke potvrđuje i stavlja u jasniji kontekst sama nemačka centralna banka u zvaničnoj izjavi: „Široko rasprostranjeni nedostatak radne snage i velika spremnost kolektiva na štrajk, nedavno su omogućili sindikatima da postignu natprosečne stope povećanja zarada, što ukazuje na to da će stope povećanja plata i dalje biti relativno visoka u budućnosti.“
Ubrzanje rasta plata može predstavljati prepreku za investitore koji se nadaju uzastopnim smanjenjima kamatnih stopa od strane ECB, za koju se naširoko očekuje da će biti prva krupna centralna banka koja će sniziti kamatne stope 6. juna. Međutim, čak i ako dođe do sniženja kamatnih stopa u junu, ne treba očekivati da će doći do konsekutivnog sniženja u julu mesecu. Teško da će investitori u evrozoni, samim tim u Nemačkoj, biti preterano ohrabreni tim potencijalnim razvojem događaja. To su loše vesti za Nemačku kojoj je neophodno da privuče sveži kapital u pokušaju da nadomesti gubitke prouzrokovane ratom u Ukrajini i sve većim prisustvom kineskih industrijskih proizvoda na svom tržištu, uključujući i automobile.
Nešto što je dugoročno povezano sa problemom nedostatka radne snage jeste činjenica da je stopa nataliteta u Nemačkoj ove godine dostigla najniži nivo u poslednjoj deceniji, dok je broj sklopljenih brakova blizu rekordno niskog posleratnog nivoa, što dodatno otežava demografske izazove sa kojima se suočava najveća evropska ekonomija. Slab učinak nemačke ekonomije, koja je jedva rasla u četiri godine od početka pandemije virusa korona, u kombinaciji sa rezovima javne potrošnje, doprineli su padu stope nataliteta u zemlji.
Nemački državni biro za statistiku – Destatis, saopštio je da je pad stope nataliteta u Nemačkoj bio veći u bivšem komunističkom istoku zemlje. Natalitet u istočnom delu države, isključujući Berlin, opao je za 9,2 procenta u odnosu na prethodnu godinu, dok je u zapadnom delu opao za 5,9 procenata. Sličan obrazac je primećen i kod broja sklopljenih brakova, koji su opali za devet procenata u istočnoj Nemačkoj i 7,4 procenta u zapadnoj. Dati podaci svedoče o još jednom dugoročnom problemu Nemačke – nepotpunoj ekonomskoj reintegraciji onoga dela zemlje koji se vratio u Nemačku nakon duge sovjetske dominacije.
Nemačka agencija za zapošljavanje upozorila je da bi ta država trebalo da privuče 400.000 imigranata na godišnjem nivou kako bi bilo sprečeno dalje opadanje nivoa dostupne radne snage. Nemačka vlada je, svesna ovog problema, prošle godine uvela nove vrste viza namenjene privlačenju kvalifikovanijih radnika. Podaci Destatisa pokazuju da je broj privremenih radnih viza, koje su dodeljene ljudima iz zemalja van Evropske unije (EU), 2023. godine dostigao 68.000, što je više nego trostruko uvećanje u odnosu na nivo iz 2021. godine.
Nedavna studija saveta ekonomskih stručnjaka, koji savetuju nemačku vladu, upozorila je da će smanjenje radne snage i starenje stanovništva usporiti rast nemačke ekonomije sa prosečnih 1,4 procenta u prethodnoj dekadi na svega 0,4 procenta u tekućoj deceniji. U aktuelnom trenutku, evrozona i dalje zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) po pitanju kvartalnog ekonomskog rasta, dok oba ekonomska subjekta zaostaju za prvim kvartalnim rastom BDP-a Kine od 1,6 odsto.
Evropu kao ekonomski i politički blok ne treba otpisati, ali treba očekivati preraspodelu moći unutar bloka. Istočne države, poput Poljske, pokazivaće sve bolje rezultate i raspolagati sa sve više uticaja. Naročito ako se u obzir uzme da će odbrambena industrija igrati dovoljno veliku ulogu u Evropi u godinama koje nas očekuju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
