Proleće kod većine ljudi izaziva osećaj obnove i buđenja, a ljudi ga često koriste kao razlog za „prolećno čišćenje“ svojih domova. Reorganizacija ormara i fioka može pomoći da se osećamo ponovo puni energije. Ali, ako tražite novi početak, zašto ne biste počeli sa malim prolećnim čišćenjem svog uma?
Do aprila, većina ljudi je skoro zaboravila novogodišnje odluke koje su doneli pre četiri meseca, a mnogi su se vratili starim navikama koje su im na putu ka boljem zdravlju i sreći. Istraživanja sugerišu da je proleće možda jedno od najboljih vremena za započinjanje nove navike ili promene. Zapravo, studije pokazuju da vezivanje cilja ili odluke za određeni dan ili doba godine kao što su rođendan, Nova godina ili prvi dan proleća, povećava šanse za uspeh, što je fenomen poznat kao „efekat novog početka“.
Da bismo poboljšali naše mentalno zdravlje i blagostanje, trebalo bi da „prolećno“ očistiti i naš um.
1. Regulišite svoj raspored spavanja
Dobar san i redovno spavanje su ključni za zdravlje mozga. Pokazalo se da san poboljšava pamćenje, a jedno istraživanje je čak otkrilo da spavanje nakon što se nauči nešto novo dovodi do stvarnih promena u mozgu i boljeg učenja.
Sa druge strane, dokazano je da se ljudi koji nedovoljno spavaju manje efikasno nose sa stresom i da hronični nedostatak sna može čak doprineti gojaznosti, ali i do ozbiljnog i trajnog oštećenja mozga.
2. Redovno se krećite
Vežbanje očigledno ima širok spektar prednosti, a lekari danas govore da je fizička kondicija od vitalnog značaja za sadašnje i buduće zdravlje kako tela, tako pre svega mozga. Jedna studija je pokazala da je dobra fizička kondicija sa 25 godina, povezana sa boljim kognitivnim sposobnostima u kasnijem dobu. Nasuprot tome, dokazano je da su ljudi koji su bili u lošoj fizičkoj formi u srednjim godinama doživeli veći gubitak volumena mozga u starijoj dobi nego oni koji su bili u dobroj formi sa 40 godina. Takođe, oni koji vežbaju imaju bolje rezultate na mentalnim testovima, bolje pamćenje i pažnja im je bolja i u dubokoj starosti.
3. Jedite hranu dobru za zdravlje mozga
Dijeta bogata hranljivim sastojcima takođe može doprineti zdravom umu. Određeni nedostaci u ishrani mogu dovesti do mentalne konfuzije i problema sa pamćenjem, kao što je nedostatak vitamina B 12. Masne kiseline su takođe neophodne za pravilno funkcionisanje mozga, jer pomažu u zaštiti mozga i oksigenaciji. Riba, orasi i semenke su dobri izvori ovih masnih kiselina.
4. Neka vaše misli „lutaju“
Iako ljudi ponekad prave grešku misleći da je meditacija samo za opuštanje, bilo je mnogo istraživanja koja pokazuju moćan uticaj koji meditacija može imati na um i telo. Pre svega meditacija doprinosi smanjenju stresa, poboljšava pamćenje, omogućava bolji san i bolju pažnju.
Jedna studija je pokazala da je mozak u stanju da bolje obrađuje određene vrste informacija tokom meditacije i da puštanje uma da „luta“ tokom meditacije može biti jedan od najboljih načina za smanjenje stresa i povećanje koncentracije.
5. Napišite plan za oslobađanje od stresa
Stres može da ometa pamćenje, utiče na imuni sistem i oteža dobar san. Na sreću, postoje stvari koje se mogu uraditi kako bi se držao stres pod kontrolom i bolje upravljalo njim svakodnevno.
Stvaranje plana za oslobađanje od napetosti, pre svega tako što će se identifikovati izvori stresa i razmisliti o nekim stvarima koje mogu da se urade kako bi se umanjio pritisak. Takođe i ovde može pomoći meditacija, ali i određene vežbe disanja.
Motivacija često menja svoju jačinu, pa je bitno održavati njen nivo, a to se može učiniti malim koracima:
Staviti svesku na noćni ormarić i koristiti je za zapisivanje svojih misli i briga pred san, a može se pisati i dnevnik snova.
Zakazati dugo odlagane preglede kod lekara, mamografiju ili pregled kod zubara.
Planirati putovanje, jer studije pokazuju da se povećava nivo sreće samo planiranjem zabavnog odmora.
Započeti čitanje knjige za koju nikako nije bilo vremena.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
