Na koalicionoj listi za izbore koji će se u Novom Sadu održati 2. juna ponovo su se našle iste stranke u čije vreme je 2010. nestala cela toplana – POKS, (tada SPO), Demokratska stranka i Liga socijademokrata Vojvodine. Direktor „Toplane“ 2010. bio je Vladimir Jelić, tada predsednik Gradskog odbora SPO-a, a sada potpredsednik POKS-a. Njega je policija u krivičnoj prijavi podnetoj 2011. Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu osumnjičila da je dok je bio direktor ovog preduzeća, bio umešan u nestanak kompletne toplane „Mišeluk“, jedne od sedam toplana u Novom Sadu. Vrednost nestale opreme procenjena je na oko 2,4 miliona evra.
Isparila oprema, cevi i trafostanica
Toplana „Mišeluk“ nekad je grejala celo Novo naselje, u kome danas živi 35.000-40.000 ljudi, a od 1991. godine premeštena je i služila je za zagrevanje objekta Televizije Novi Sad. Krađu su prijavili radnici Novosadske toplane, a policija je podnela prijavu protiv Jelića, kao direktora preduzeća. Odneta su dva vrelovodna kotla snage 11 i tri megavata, sa kompletnom automatikom i gorionicima firme „Sake“, koji mogu da rade na gas i mazut. Nestali su i postrojenje za pripremu vode, elektronika i pumpno postrojenje, frekventni regulator za pokretanje ventilatora, objekat napravljen od metala koji je pokrivao toplanu. Iz magacina je odneto nekoliko kilometara čeličnih cevi, ukradena je trafo-stanica.
Upravni odbor je retroaktivno, nekoliko meseci kasnije doneo odluku o rashodovanju opreme i njenoj prodaji u staro gvožđe, iako je takvu odluku mogla da donese jedino Skupština grada kao osnivač Novosadske toplane. Po zakonu rukovodstvo i Upravni odbor, imovinom mogu samo da upravljaju, ne i da je otuđuju. U vreme kad se desila krađa toplane „Mišeluk“ DS je imala gradonačelnika, a LSV predsednika Skupštine grada.
Za nestanak Toplane okrivili Nato
Jelić i rukovodstvo „Novosadske toplane“ tvrdili su da toplana „Mišeluk“ nije ukradena, nego rashodovana, zato što zbog oštećenja u NATO bombardovanju nije u pogonu od 1999. Tvrdili su da su sakupljači sekundarnih sirovina često krali delove i da su bili prinuđeni da u junu 2010. demontiraju i u magacin glavne toplane kod Limanske pijace, prenesu sve mašinske, elektro i merno-regulacionih elemenate, a da je sve što je ostalo na lokaciji otpisano kao otpad, i prodato na tenderu u staro gvožđe. Prijava protiv Jelića je odbačena 2016. godine.
Međutim, radnici su tvrdili da je toplana pre demontaže bila u idealnom stanju, da su zbog bombardovnja samo popucala stakla na jednom objektu, koja su ubrzo zamenjena. Tvrdili su da je 2008. rukovodstvo, na čijem je čelu bio Jelić, preuzelo objekte u potpuno funkcionalnom stanju. Takođe su tvrdili da je rukovodstvo podnelo fiktivnu prijavu protiv NN lica, da bi prikrilo nestanak toplane, kao i da u istrazi nije utvrđeno da li se toplana zaista nalazi u magacinu i ko je i zašto doneo odluku da se ukloni obezbeđenje, koje je godinama čuvalo objekat.
Pare na granici i vila vredna milione
Mediji su nakon oblodanjivanja afere s nestankom toplane objavili i interesantan podatak da je Jelićev kum i njegov zamenik Vladimir Popić zaustavljen na granici sa Švajcarskom sa 300.000 evra u koferu. Novac mu je oduzet, a kasnije je vraćen čoveku koji mu ga je, navodno, pozajmio. Popić je kažnjen zbog carinskog prekršaja i zabranjeno mu je da dve godine obavlja rukovodeće poslove u javnom sektoru. Takođe, Demokratska stranka je, nakon hapšenja Borislava Novakovića 2013. zbog optužbi da je odobrio krađu 4,5 miliona evra na gradnji Bulevara Evrope, tražila od policija i tužilaštva da umesto što hapse Novakovića, ispitaju odakle Jeliću vila od par miliona evra, i da li je mogao da je zaradi od direktorske plate.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
