Razlike i sličnosti između srpskog i hrvatskog jezika oduvek su bile i sigurno će još dugo biti nepresušna tema, kako za lingviste, tako i za dva naroda koji će po ovom pitanju uvek imati koju reč više. Tako se jedan korisnik Reddita dosetio da upita koje su to najsmešnije reči sa srpskog govornog područja za naše hrvatske susede. Njegovo pitanje je naišlo na veliki odziv, pa je dobio preko 1.100 odgovora.
Možda će mnoge to iznenaditi, ali naše komšije smatraju urnebesnim to što imena i prezimena, kao i nazive sa stranih jezika pišemo “po Vuku”, odnosno, onako kako ih izgovaramo.
Odgovor koji je pokupio najveću podršku bio je: Kad pišete strana imena kako se izgovaraju. Sport klub: “DŽEJMS VORD PRAUS ODVEO SAUTEMPTON U POLUFINALE KARABAO KUPA”.
Nakon ovog odgovora koji je prikupio više od hiljadu reakcija, usledili su vrlo slični, a najčešće su se ticali upravo pisanja imena i naziva.
– Iako sam već bio navikao na to, iskrivio sam se na “Žoze Murinjo opet u Čelzi” – navodi jedan od njih.
Pored pisanja, bilo je i onih kojima je smešna reč “vazduhoplovstvo” ili “rerna”. Izdvojilo se i to da se na srpskom kaže “kengur” za “klokana”, kako ovu životinju nazivaju Hrvati.
Našim susedima smešno je i kad kažemo “kačkavalj”, “šargarepa”, “vasiona”, “vaspitačica”, “merdevine”, “tečnost”, “dejstvo”, “viršla”, “odojče”, “paramparčad”, “naočare”, “sunđer”, “računar”, “vaspitanje”, “bioskop”, “ostrvo”, “obezbeđenje”…
Čini se kao da je spisak beskonačan, a osim pojedinačnih naziva, tu su i izrazi koji su zbunili neke, a druge nasmejali do suza.
Tako je jedan korisnik Reddita napisao da su me smešan izraz “mrzi me”, koji zapravo znači da nam se nešto ne radi. On se prisetio anegdote sa letovanja kada ga je majka pozvala da dođe da se pozdravi sa pristiglim rođacima, a on na to odgovorio “mrzi me”.
– Imao ja jednog prijatelja Hrvata (otišao za Irsku, a kud će), i dok smo klinci bili, tamo neke 2001-02 igrali fudbal Srbija – Hrvatska, to su neke prve godine kad sam ljeta provodio “dolje”. U nekom trenutku dođe meni rodbina neka, i viče meni mate’ da sađem dolje da se pozdravim. Viknem ja “Ne mogu, mrzi me” i vratim se natrag na fudbal. Kako je taj moj prijatelj bio sa mnom, upita on mene, sa tvrdim zagrebačkim akcentom, ali opet nekako ispotiha: “A od kud ti znaš da ona tebe mrzi?” Ja ga nisam shvatio šta me pita dok smo se vraćali na teren, i kažem mu “pa nisam do sad”. Nešto kasnije pitam ja matere zašto mene mrzi ta i ta tetka, da mi rekao to taj moj prijatelj, ovoj ništa jasno nije. Kaže ona meni da joj ispričam tačno okle mi taj zaključak. Ispričam ja materi, ova udari smijati se, zacenila se, jedno po’ ure sam čeka’ na objašnjenje. Tako sam naučio da je trebalo “mrzi me” da prevedem na “ne da mi se” mom drugu koji skoro napravi porodični skandal. Mater i 20 godina kasnije prepričava tu priču toj tetki iznova i iznova – napisao je ovaj korisnik Reddita.
Kada je reč o hrvatskim rečima i izrazima koji su nama smešni, izdvojili su se “nabrijan”, “punac/punica”, “kmica”, “cucek”, “samokres”, “striček”, “zajutrak”, “smočnica”, “vilica”, “kralježnica”…
Primer koji je privukao dosta pažnje je i “izvanredno stanje” za nešto što bi u srpskom jeziku nazvali “vanrednim stanjem”. Kako je objašnjeno, u hrvatskom jeziku “izvanredno” samo znači da nije redovno, moze biti i izvanredno dobro i loše.
Nasuprot razlika koje neminovno postoje, primetno je da oba jezika prolaze kroz promene koje diktiraju nova doba i moderne komunikacije, pa bi se uskoro moglo dogoditi da ne razumemo određene izraze ni na svom jeziku. Verovatno bi zbog toga mogli da budemo “krindž” mlađim generacijama, ali dok svako bude negovao svoj jezik, nema bojazni da ćemo se o isti ogrešiti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
