Svi ljudi napavili su neke greške zbog kojih žale ceo život. Međutim, ako svoje uporedite s nekim od najvećih grešaka svih vremena, sigurno ćete se bolje osećati.
Zamislite da ste propustili da ubijete Hitlera, odbili da kupite Gugl ili naručili vozove vredne 50 miliona evra, a oni su se pokazali preširokim za prugu. Te i neke druge greške i propusti pokazali su se kao jedni od najvećih svih vremena, piše Indy100.
Odbijanje Dž. K. Rouling
Dvanaest izdavačkih kuća odbilo je rukopis Dž. K. Rouling o Hariju Poteru pre nego što ju je „Bloomsbury“ konačno prihvatio sledeći savet osmogodišnje Alis, ćerke predsednika kompanije. Knjige su kasnije prevedene na više od 60 jezika i donele suautorki preko milijardu dolara.
Bacanje hard diska na kojem je 7.500 bitkoina
Džejms Houvels kupio je 7.500 bitkoina 2009. godine, kada nisu vredeli skoro ništa. Do 2013. jedan bitkoin je vredeo 613 funti, što je Velšaninu dalo portfolio kriptovalute vredan 4,5 miliona funti. Godinama je držao svoj hard disk u fioci i onda ga je bacio. Nakon što je shvatio svoju grešku, s nadom je otišao na lokalnu deponiju, gde mu je rečeno da hard disk može biti na bilo kom mestu na deponiji.
Propuštanje kupovine Gugla za milion dolara
Tvorci Gugla, Lari Pejdž i Sergej Brin, obratili su se izvršnom direktoru Eksajta Džordžu Belu 1999. rekavši da žele da prodaju pretraživač za oko milion dolara. Budući da Bel nije bio oduševljen početnom ponudom, par ju je spustio na 750.000 dolara, ali je on i to odbio. Danas se Gugl procenjuje na oko 365 milijardi dolara.
Čovek koji nije pucao na Hitlera
Godine 1914. britanski vojnik Henri Tandi, koji je kasnije postao najodlikovaniji vojnik u Prvom svetskom ratu, naišao je na povređenog i nenaoružanog kaplara Adolfa Hitlera u jarku, ali je navodno odlučio da ga neće hladnokrvno ubiti.
Prodaja 610.000 deonica umesto jedne
Godine 2005. japanski trgovac koštao je svoju kompaniju „Mizuho Securities“ 190 miliona funti nakon takozvane trgovine „debelim prstom“, u kojoj je prodao 610.000 deonica za jedan jen (0,7 centi) umesto da je jednu deonicu prodao za 610.000 jena, što je trebalo da učini.
Uprkos ponovljenim zahtevima kompanije da otkaže trgovinu, Tokijska berza odbila je da udovolji i kompanija je bila prisiljena da otkupi deonice po prenaduvanoj ceni.
Izazvati Džingis Kana
Džingis Kan, vladar Mongolskog carstva, nastojao je da stvori diplomatske i trgovačke veze s Alom ad-Din Muhamedom, šahom susednog Horezmijske imperije (današnji Irak/Iran) u 13. veku. Međutim, nakon što je ponuda odbijena i mongolskom diplomati je odrubljena glava, Džingis Kan je besno reagovao, poslavši oko 200.000 ratnika i potpuno uništivši carstvo.
Odbijanje Brajana Aktona i Jana Kouma na razgovoru za posao
Fejsbuk je odbio programere Brajana Aktona i Jana Kouma na razgovorima za posao 2009. godine. Nekoliko godina kasnije Fejsbuk je platio 19 milijardi dolara za Vocap – kompaniju koju je par razvio nakon što su bili odbijeni.
Naručivanje vozova koji su bili preširoki
Francuska državna železnica SNCF potrošila je 15 milijardi dolara na novu flotu vozova. Nažalost, bili su preširoki za 1.300 perona širom zemlje, što je problem čije će rešavanje koštati 50 miliona evra.
Potpisivanje ugovora s Brajanom Pulom i Tremeloesima
Godine 1962. izdavačka kuća „Decca“ tražila je ugovor s bendom u usponu. Sproveli su audiciju za dva mlada benda u svojim studijima u Londonu i odlučili da potpišu ugovor s Brajanom Pulom i Tremeloesima. Bend koji su odbili? Četiri mladića iz Liverpula poznata kao Bitlsi.
Pogrešno pisanje naziva kompanije
Britanska vlada tužena je za devet miliona funti nakon što je administrativna greška umetanjem lažnog „s“ pokazala da je za pogrešnu kompaniju evidentirano da je u likvidaciji. Više od 250 ljudi izgubilo je posao kada je „Companies House“ zamenio 124 godine staru velšku porodičnu kompaniju „Taylor and Sons“ za „Taylor and Son“ – kompaniju koja je podnela zahtjev za bankrot 2009. godine.
Tetraetil-olovo
Spoj tetraetil-olovo prvi put je stavljen u benzin 1922. godine, kada je američki kemičar Tomas Midžli otkrio da pomaže gorivu da sagoreva sporije i bolje. Međutim, poznato je da je olovo štetno za ljude.
Nekoliko radnika koji su dodavali metal u benzin u američkim fabrikama tokom ranih 1920-ih umrlo je, a u jednom trenutku i sam Midžli je uzeo bolovanje zbog trovanja olovom. Naučnici su takođe kasnije shvatili da olovni benzin može biti povezan s oštećenjem mozga kod dece iz gradskih središta, a dodatak gorivu sada je zabranjen širom sveta.
Spaljivanje biblioteke u Aleksandriji
Biblioteka u Aleksandriji je postala simbol gubitka kulturnog znanja i varvarizma budući da je bila jedna od najvećih i najznačajnijih biblioteka antičkog sveta pre nego što je spaljena, što se pripisuje raznim istorijskim ličnostima, poput Julija Cezara i cara Aurelijana.
Bitka kod Karánsebesa
Istorijska tačnost izveštaja koji govor o bitci iz 1788. je sporna, ali 59 godina nakon što se odvila, Ej Džej Gros-Hofinger je pisao o bitki austrijske vojske koja se borila protiv same sebe, u kojoj je izgubljeno 10.000 ljudi.
Vojska je navodno postavila logor dok su njihovi saborci tražili osmanske Turke, umesto kojih su pronašli trgovce zvane Tzigani, koji su im prodavali alkohol. Kad ih je preostala pešadija zatekla kako piju, ali ne i alkohol, izbila je međusobna borba koju su neki vojnici pobrkali s turskom zasedom.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
