SRBIJA – Faktor plus pitao je građane Srbije postizborno kojoj stranci najviše veruju i za koga bi glasali da se parlamentarni izbori održavaju u nedelju, a najviše njih odgovorilo je za – Srpsku naprednu stranku.
Prema istraživanju, za SNS glasalo bi 46,8 procenata građana, za Socijalističku partiju Srbije 7,7 , za SSP Dragana Đilasa 6,9 od 100 građana. Zatim, Kreni-promeni Savo Manojlović 4,7, Mi – snaga naroda dr Branimir Nestorović 4 procenata, Narodni pokret Srbije Miki Aleksić 4 i DSS 3,7 odsto.Ostali su ispod cenzusa.
Ipak, posle dužeg vremena čak sedam lista prelaze cenzus. Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa, rekao je u emisiji „Blic uživo“ da je ovo nova situacija, što ga raduje.
– Ovo je sada malo, ovako, da kažem, nova situacija, ali ono što mene raduje bez da navijam za bilo koga od aktera, jeste da je veći broj njih koji bi prešli cenzus i nemamo jednu pomalo bizarnu situaciju koju smo imali pre ne tako dugo vremena, a to je da dve ili tri stranke ili koalicije prelaze cenzus i da imamo jednu dosta demokratski gledajući lošu situaciju. Uvek sam bio za to da ne može niko da se delegira u Skupštinu i da jednostavno se samo proklamuje da mora da bude određen broj stranaka opozicionih i vladajućih u Skupštini, ali me raduje podatak da imamo čitav niz različitih opcija. To je dobro i za birače. Pogotovo vidimo na ovoj opozicionoj strani da ima dosta partija koje sada imaju određenu snagu, a naravno kada se budu bližili neki izbori da može doći i do okrupnjavanja i da nisu toliko isključivi jedni prema drugima da postoje različite varijante međusobnog udruživanja – kaže Pejić.
Na pitanje da li ovo povećava šanse opozicije, kaže da će zavisiti isključivo od nje.
– Oni su imali dobre šanse i posle decembarskih izbora. Mislio sam da je tada opozicija u jednom priličnom zamahu i čini mi se da su oni tada potcenili rezultat koji su ostvarili za razliku od predsednika Vučića i vladajuće partije, koja je vrlo ozbiljno shvatila to i krenula u udruživanje. Opozicija je načinala niz, neću sada govoriti grešaka, ali ajde da kažemo jedna zajednička greška je bila to što su bili razjedinjeni i nisu bili udruženi. Sada je prilika, neko će se ljutiti možda ima manje ili više, ali činjenica je da svako od njih ima određenu snagu. Ne mora da znači da je sve ovako u potpunosti kako mi kažemo, ali ne može biti većih odstupanja i ovo im je prilika da zanemare možda neke lične sujete i da pokušaju da se udruže oko nekog cilja. Sada nije dovoljno udružiti se radi matematičkog nekog rezultata, to i građani prepoznaju, potrebno je da se ipak okupe oko neke ideje i po mom mišljenju nije dovoljno da budu protiv vlasti, da to bude jedini zajednički imenitelj, već moraju da imaju neku zajedničku politiku, pa makar išli u dve ili više kolona, neka slični idu sa sličnim, a da pokušaju da ostvare rezultat kojim će ih staviti u situaciju da ugroze vlast, ne kažem možda je da osvoje, ali da ugroze svakako. Tako da svakako je novi moment.
O iskopavanju litijuma
Na pitanje da li je tema o litijumu oštetila rejting naprednjaka, Pejić kaže je ta tema dosta osetljiva.
– Ne bih je u ovom trenutku vezivao isključivo za to da ko je protiv kopanja litijuma, da je protiv vlasti i obrnuto. Imate puno ljudi koji podržavaju Srpsku naprednu stranku i Vučića koji su protiv iskopavanja litijuma.Imate i opozicione partije koje onako malo stidljivo, ali negde podržavaju, ili možda ne u ovom trenutku, ali podržavaju iskopavanje litijuma, tako da stvari nisu crne ili bele. Tako da i građani to ne vide u ovom trenutku kao neko političko pitanje, vide više kao pitanje ekološko, blago rečeno, ili zaštite životne sredine, pa neki i ekonomsko pitanje. I negde čini mi se da se malo i utišala priča oko litijuma, ali u svakom slučaju nije stiglo još da se odrazi na rejting. Videćemo kada dođu do nekih konkretnih poteza, ukoliko uopšte bude došlo, u skorije vreme, kako će građani reagovati, da li će u međuvremenu promeniti možda i oni svoje mišljenje, jer činjenica je da su sada u većini protiv kopanja litijuma, i na taj način možda se i politički odraziti upravo na pozicije i političare i stranke – rekao je Pejić.
Pejić dodaje da nije iznenađen rezultatom.
– Pa manje-više očekivano. Ja sad ne bih rekao pozitivno, ali negativno ispalo bi da za nekog navijam, ali ono što je očekivano da je Srpska napredna stranka dominantna, a ono što je, ajde, kažemo, jedno iznenađenje je ovo što sam već rekao, da je priličan broj stranaka imao određenu snagu koja može da im da neki podstrek, da napravi još bolji rezultat. Kako će ko iskoristiti, videćemo. Drugo je vreme ovo, ajde, u političkom smislu kada nazovemo mirnodopsko, drugo je kada dođu izbori, pa onda ljudi počnu malo više da se opredeljuju, počinje prelivanje, počinju više da slušaju šta političari pričaju, tako da ovo je sad onako jedna indikacija stanja u biračkom telu. Ne možemo reći da ovo precizno, nisu izbori ni blizu, pa da ljudi u nekoj velikoj meri se opredeljuju, ali ovo je neka indikacija onoga kako i na koji način ljudi razmišljaju. Moram još da kažem da jedan problem za većinu opozicionih partija jeste što nedostaje identifikacija sa strankom, ne u ličnom smislu, u personalnom, jer prepoznaju lidere, kako god te stranke bile, ali ipak su to neki lideri, i uglavnom se za njih opredeljuju kada postavljamo pitanje, dok mnogi imaju problem i sa imenom stranaka, neću da navodim da ne bi nekog ocenio od njih, ali sa mnogim od njih imaju problem uopšte da se sete koja je stranka i ko kome pripada, tako da u velikoj meri uspeh ovih partija, pa i najvećih partija, ali i ovih koji imaju manju podršku, jeste to što prepoznaju partiju, ne samo da identifikuju, nego prepoznaju po njihovim liderima i po imenima političara, a manje po samim nazivima partije, pa čak i politici partije – objasnio je Pejić.
„Dobar rezultat Kreni-promeni“
Navodi da je to verovatno slučaj i sa strankom Kreni-promeni i Savom Manojlovićem.
– Kreni-promeni 4,7 posto, ja mislim da je to dobar rezultat i sad me zanima da li je Kreni- promeni materijalizovao rezultate i učešće na lokalnim i beogradskim izborima. Pa, sama činjenica da mi sad o njima ne govorimo kao o iznenađenju, a da imaju, po mom mišljenju, dosta respektabilan rezultat, pokazuje da su oni ipak sad se postavili tu kao određena politička snaga. Međutim, čini mi se da je ovo još uvek odjek prethodnih izbora, učestvovali neki, ne učestvovali nekom, je to škodilo, nekom ne, ali oni su ostvarili jedan rezultat koji im sada garantuje da su ovde među prvih, možda pet, nisam brojao stranaka. Kako će oni dalje nastupati, odnosno kakav će rejting biti u nekom narodnom periodu i da li će materijalizovati, kao što vi kažete, taj svoj uspeh, to ćemo tek videti. Ja mislim da ne postoji jedan protest ili jedna tema koja može nekog u toj meri da vine ili da mu nanese veliku političku štetu. Mislim da je potreban kontinuiran rad i da se po različitim pitanjima ne samo izjašnjavaju, nego da imaju mišljenje, da građani imaju poverenje u to što oni pričaju – objašnjava Pejić.
„Zeleno-levi front plaća cenu“
On dodaje da ga ne čudi to što su stranka Zdravka Ponoša i Zeleno-levi front „ispod crte“.
– Zeleno-levi front plaća negde cenu jedne ekološke stranke u Bašičnom, koja nije toliko bila aktivna upravo oko ovih priča oko litijuma. I ako smo rekli da neka tema ne može da mine, njima je očigledno nanela određenu štetu. U krajnjoj liniji i loš izborni rezultat, pogotovo u Beogradu, gde je Dobrica Veselinović bio nosilac liste i gde su oni tu malo, za razliku od Aleksića, podneli malo veći teret. Ne kažem da je to bilo namerno, ali tako se je dogodilo. I to je neka njihova realnost. Što se tiče gospodina Ponoša, on je dosta hrabar i dosta prisutan i ponovo možemo da ponovimo priču o nekome ko simbolizuje stranku. Mislim da je ovo dobar rezultat i da u saradnji sa bliskim strankama oni mogu da imaju i dosta veći i dosta značajan rezultat i da im stave mnogo veću ulogu. I on je blizak trenutno stranci Slobode i pravde. Možda smo ih tu malo i oštetili što smo ih razdvojili, ali nismo mi ti koji pravimo koalicije. Ali sigurno da bi ta koalicija imala više i da bi kroz neki sinergetski efekat ostvarili bolje rezultate. Za kraj ovog segmenta, 13,3% je reklo da nije odlučilo. Ono što je zanimljivo je da nije mnogo manji broj njih bio kada smo radili istraživanje pre izbora. I to je bilo alarmantno. U ovoj fazi je to i normalno i očekivano i bilo bi iznenađenje da je drugačije. A ranije smo mi te ispitanike isključivali. Međutim, to su ljudi koji su zainteresovani da učestvuju u izbornom procesu, koji imaju svoje mišljenje na različite teme, ali koji u ovom trenutku ne poklanjaju poverenje nijednoj od ovih navedenih stranaka. I nije samo ovih, nego uopšte onih koji su u porodici – zaključuje Pejić.
