Dok predsednik Vučić obilazi crkve i manastire po Srbiji, poput Žiče i Poganova, promoviše porodične i tradicionalne vrednosti, đilasovci se trude da unize našu Crkvu
Ne prestaju bestijalni napadi đilasovaca na najsvetiju srpsku instituciju – Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC). Žestoku su kampanju pokrenuli na tviteru, a u hajku se uključila i tajkunska Šolakova Nova S, za koju osnovano možemo da sumnjamo, s obzirom na to kako besramno pljuju SPC, da su bili deo Šnajderove mreže. Neki od vodećih Đilasovih jurišnika, zapretili su i srpskom patrijarhu da će da ga ,,sklone” posle izbora 17. decembra?!
Vrhunac bogohuljenja đilasovaca, jeste objava na tviteru u kojoj ismevaju crkvene zapovesti koje kao takve traju milenijumima. U kontekstu predizborne kampanje pokušali su da ismeju staro hrišćansko pravilo da Crkva treba da poštuje vlast, odnosno da vernici treba da poštuju vlast. Možda nisu nikada čuli za princip ,, podajte caru carevo, a Bogu Božije” kao ni za pravoslavni koncept simfonije Crkve i države.
Dok predsednik Vučić obilazi crkve i manastire po Srbiji, poput Žiče i Poganova, promoviše porodične i tradicionalne vrednosti, đilasovci se trude da unize našu Crkvu. Neće uspeti, naravno, jer Crkva je iznad svih nas, a kamoli njih koji su tako mali. Nju ni ,,vrata pakla ne mogu nadvladati”, a ostaje zabeležena ova sramna kampanja i građani treba da znaju sa kim imaju posla.
Ovakvi i slični napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu uopšte ne iznenađuju. To je opštepoznata taktika i praksa onih kojima smeta srpska država, srpski narod, ali i Srpska pravoslavna crkva kao krajeugaoni kamen identiteta i najvažnija institucija srpskog naroda. Deset crkvenih zapovesti su stare taman toliko koliko i jedna, sveta, saborna i apostolska – pravoslavna crkva. Nepoznavanje materije od strane mrzitelja i napadača nije ništa novo.
Ova zapovest koja govori o poštovanju ka mirskim vlastima, ali i molitvi za iste, da im Bog da mudrost, snagu i znanje da naš mali brod vode ka sigurnoj luci, ta zapovest nije ništa novo. Sveti mučenici su se molili čak i za sopstvene progonitelje i mučitelje, te je stoga tek besmisleno da se Srpska pravoslavna crkva ne moli za vlasti naše otadžbine i matice svih Srba, tim pre jer su vlasti birane demokratski, iz glave cela naroda na izborima.
Treba podsetiti da su neprijatelji srpskog naroda tokom 90-ih godina uspeli da razore, unište i optuže sve najvrednije u našem narodu. Optužen je i osuđen ceo politički i vojni vrh našeg naroda, koji je na takvu žrtvu bio spreman. Jedino šta i koga naši neprijatelji nisu uspeli da osude, je Srpska pravoslavna crkva i njeni velikodostojnici. Devedesetih je na čelu Srpske pravoslavne crkve bio živi svetac, patrijarh Pavle, iz Kućanaca, iz mučene severne Slavonije.
Ni tada, a ni sada, Srpska pravoslavna crkva nije pristala da bude oruđe u rukama neprijatelja na poslu uništenja našeg identiteta i države. Poštovanjem sopstvene vlasti i molitvom za njih, mi se molimo za ceo naš napaćeni i mnogostradalni narod, ali i za našu državu, koja je jedini garant našeg opstanka kao koherentne i samosvesne celine.
Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade
Teško je sve ovo Đilasovcima da shvate, s obzirom na to da ovakvo zdravo poimanje stvari ipak zahteva određeni stepen moralnosti, duhovnosti, obrazovanja, širine i patriotizma. Molimo Boga i za njih da se nekada dozovu pameti, pa da ne rade ovakve stvari. Nada(j)mo se da makar ne znaju šta rade, iako nismo baš najsigurniji u to. Činjenica koja se potvrdila kroz vekove i milenijume, a koja se iznova i iznova potvrđuje, jeste da kad Bog nekoga želi da osudi, prvo mu oduzme pamet. To svedoči i sramni tvit koji nas je pokrenuo na ovu temu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
