Kako nas je mit o poslu iz snova doveo do emocionalne iscrpljenosti.
Nekada smo sanjali da pobegnemo iz kancelarija kako bismo radili ono što volimo. Danas radimo ono što volimo — sa tri otvorena taba, hroničnim umorom i još jednim Zoom pozivom u pet popodne.
Govorili su nam: „Nađi posao koji voliš i nećeš raditi nijedan dan u životu.“
Nisu rekli da ćemo taj posao nositi sa sobom i u krevet, i na godišnji, i u san.
Burnout više ne bira korporaciju – sada stanuje i među entuzijastima
Nekada je burnout bio dijagnoza rezervisana za zaposlene u velikim sistemima. Danas ga nalazimo i među slobodnjacima, umetnicima, kreativcima, pa čak i ljudima koji su „uspeli“ u onome što su oduvek želeli.
Jer čak i kada radiš ono što voliš, svet te podseća da nisi dovoljno brz, da nisi stalno dostupan, da nisi još viralan, produktivan, angažovan. Sloboda se pretvorila u zamku u kojoj si sam svoj nadređeni – i najstroži kritičar.
Zašto je „radim ono što volim“ postalo nova radna religija?
Zato što dobro zvuči. Zato što obećava smisao. I zato što nas tera da osećamo krivicu ako nam nije uvek lepo dok radimo svoj posao iz snova.
Problem je što posao, ma koliko da ga voliš, nije sve što jesi. On može biti izvor energije — ali ne bi smeo biti njen jedini izvor.
5 istina koje pomažu da ne sagoriš dok juriš sopstvenu strast
1. Tvoja strast nije tvoj identitet
Ti si više od svog posla. I imaš pravo da se odmoriš, da se predomisliš, da radiš bez osećaja da stalno moraš da voliš to što radiš.
2. Produktivnost nije dokaz vrednosti
Odmaranje, dosada, tišina – sve su to nužni delovi procesa. Ne moraš stalno da doprinosiš da bi bio dovoljan.
3. Granice su znak zdravlja, ne lenjosti
Ne odgovaraš na mejlove uveče? Bravo. Ne preuzimaš svaki novi zadatak? Još bolje. Ne moraš da izgoriš da bi drugi videli da svetliš.
4. Radiš što voliš – ali i dalje radiš
Svaki posao ima dosadne, frustrirajuće, teške trenutke. To ne znači da si pogrešio. To znači da si realan.
5. Ponekad je sasvim u redu reći: „Ne mogu više ovako“
Nisi zakazao. Samo si čovek. I baš kao telefon – i ti moraš s vremena na vreme na punjač.
Možda ne moramo sve da volimo — možda je dovoljno da ne zaboravimo sebe
Sloboda nije u tome da voliš sve što radiš. Sloboda je da ne moraš da se dokazuješ stalno. Da znaš gde si granica ti, a gde tvoj posao.
Jer čak i kad si sam sebi gazda, ponekad moraš sebi reći:
„Dosta je za danas. Idem da budem ja, van svega ovoga.“
