Motor igre crno-belih diktirao ritam borbe na sredini terena, pa poslao dodavanje za pobedu
“Zamislite kako se navijači Real Madrida nose sa činjenicom da njihovi igrači za 90 minuta nisu šutnuli jednom na gol PSŽ. Pogledajte, Barselonu kako igra! Ne može se reći da je lepo, a navikli smo da ih gledamo u sasvim drugačijem izdanju. Verujte, navijači, i Reala i Barse, danas bi voleli da su njihove ekipe pobedile protiv PSŽ i Napolija, a mi bismo da tražimo mane pobedi Partizana u Pragu”, komentariše za 24sedam Vladimir Ivić nastup crno-belih protiv Sparte.
U Srbiji nije igrao niko ni približno dobar Leu Mesiju, ali su nam izgleda rođenjem usađeni katalonski fudbalski standardi, pa se na lep način komentarišu isključivo ubedljive pobede i napadačka igra. Kako davno reče Duško Vujošević – “realnost nije kategorija na koju se osvrćemo”, tako se i ova velika pobeda žigoše kao “ružna”, “dosadna”, “previše defanzivna” … Zaboravlja se podatak da je od 1992. godine ovo tek drugi trijumf srpskog tima u prolećnoj fazi nekog UEFA takmičenja i da je prošli bio isto Partizanov još 2004. godine u Dnjepru!
Naravno, postoji i druga strana ove Partizanove priče. Ona rezultatu u češkoj prestonici prilazi bez negativnih emocija i ističe sve što je bilo dobro. Kao prvo, taktika Aleksandra Stanojevića, koja je potpuno paralisala protivnika na sredini terena. U odnosu na pripreme u Turskoj,korigovani su defanzivni prekidi, mada bi taj detalj igre mogao da bude još bolji zbog dve situacije u kojima je dozvoljeno igračima Sparte da zaprete Aleksandru Popoviću.
Postavljanje Nemanje Miletića od starta pokazao se kao pun pogodak, jer je bez greške procenjivao svaku preteću situaciju, bio pravovremen u istrčavanjima, uvek na lopti, bez ostavljanja prostora i vremena protivnicima da se okrenu licem ka Popoviću. Ispod svog nivoa igrao je kapiten Lazar Marković, ali njegov povratak u formu mogao bi da bude ovoj ekipi rezervoar dodatne energije i kvalitet više kome se treba nadati u nastavku sezone.
Od Saše Zdjelara, naravno, očekuje se da ostane isti! Zaslužan što se “igra ružno” i odgovoran za lepotu, kada pošalje loptu sa očima pred kazneni protivnika.
Partizanov motor ni sinoć se nije zaustavio tokom 90 minuta. Bilo ga je u svakom bloku! Dizao je moral ostatku ekipe svojim požrtvovanjem u odbrani, poput Kloda Makelela svojevremeno i onda jednim pasom ka Kvinsiju Menigu kao Dejvid Bekam ili Andrea Pirlo u svojim najboljim danima, odlučio je pobednika utakmice.
Nije ovde asistent bitniji od strelca, ali je dodavanje od 20-tak metara preko trojice igrača Sparte, bilo pravo remek delo, koje je pokazalo da je Zdjelar kompletan igrač i da takav zaslužuje mnogo više poštovanja nego što ga je dobijao kako od navijača, tako i od svih selektora.
Veliki Partizanov plus je igra u poslednih pola sata Nemanje Jovića i Marka Milovanovića. Jovićeva igra počinje da podseća na njegova najbolja izdanja iz prošle sezone, dok je Milovanović sa asistencijom ka Jojiću u završnici utakmice pokazao da nije “sidraš” koji jedino igra leđima ili čeka centaršuteve u petercu, već da i te kako zna šta će sa loptom na malom prostoru načičkanom protivničkim igračima.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
