Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane Bistrica i hidroelektrane Potpeć.
U dokumentu koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije navodi se da područje PPPN-a
obuhvata 13 katastarskih opština u opštinama Nova Varoš, Priboj i Prijepolje (Bistrica, Radoinja, Rutoši, Seništa, Čelice, Banja, Kalafati, Kratovo Mažići, Pribojske Čelice, Drenova, Kučin i Džurovo, na ukupno 271,83 km2.
Prostorni plan predstavlja planski osnov za obezbeđenje prostornih uslova za izgradnju i funkcionisanje sistema RHE Bistrica i HE Potpeć naizmeničnim zahvatanjem (odnosno ispuštanjem) vode iz planirane akumulacije Klak (koja će se formirati pregrađivanjem reke Uvac), i postojeće akumulacije Potpeć (koja je već formirana pregrađivanjem reke Lim).
Kako se ističe, planirani sistem transporta vode između ovih akumulacija obezbediće se izgradnjom tunela i cevovoda.
Sistem RHE Bistrica i HE Potpeć biće sastavljen iz sledećih delova: planirana brana i akumulacija Klak, ulazno/izlazna građevina u akumulaciji Klak, dovodno/odvodni betonski tunel sa čeličnim sifonom, diferencijalni vodostan, dovodno/odvodni čelični cevovod, mašinska zgrada, ulazno/izlazna građevina u akumulaciji Potpeć, priključno razvodno postrojenje sa priključnim dalekovodima za RHE Bistrica i postojeća brana, hidroelektrana i akumulacija Potpeć.
Prostorni plan predstavlja planski osnov i za povezivanje RHE Bistrica na prenosnu elektroenergetsku mrežu, odnosno uključivanje u sistem Transbalkanskih dalekovoda.
Kako je navedno u koncepciji tehničkog rešenja, brana akumulacije Klak je planirana na lokaciji gde je sužena dolina reke. Ograničenje za visinu brane je postojeća brana Radoinja i derivaciona hidroelektrana Bistrica, koje se nalaze uzvodno na oko 5 km od planirane lokacije brane. Građevinska visina brane je oko 90 m, dužina brane u kruni je 230 m, a širina krune brane 10 m.
U sastavu brane ili uz nju biće i prateći, odnosno pribranski objekti koji imaju funkciju da obezbede pouzdanu evakuaciju poplavnih voda, oticanje vode u toku gradnje i obezbede sigurnost objekta – bočni preliv sa brzotokom i slapištem, optočna galerija, ulazno izlazna građevina Klak sa pratećom zatvaračnicom i injekcioni radovi.
– Planirana akumulacija Klak pri KNU (kota normalnog uspora) 810 mnv ostvaruje zapreminu akumulacionog prostora od oko 108 miliona m3. Međutim, prostor u akumulaciji koji se ostavlja za smeštaj nanosa (“mrtva zapremina”) iznosi 38 miliona m3. Toj zapremini odgovara kota minimalnog radnog nivoa od 780,0 mnv. Kota normalnog uspora je određena kao maksimalno moguća kota nivoa vode u akumulaciji Klak kojom ne dolazi do mešanja voda sa uzvodnom akumulacijom Radoinja i obezbeđuje se siguran rad HE Bistrica sa minimalnom radnom kotom 811 mnv u akumulaciji Radoinja – stoji u planu.
Za transport vode između akumulacije Klak i akumulacije Potpeć planirani su tunel i cevovodi. Projektovani tunel počinjaće na ulaznoj građevini akumulacije Klak do vodostanske zatvaračnice, nakon čega se račva na dva cevovoda koji će se prostirati sve do lokacije mašinske zgrade.
U cilju obezbeđenja garantovanog proticaja planirana je izgradnja cevovoda dužine oko 7.100 m koja će sprovoditi vodu iz uzvodne akumulacije Radoinja do korita reke Uvac nizvodno od brane Klak.
Ulazno/izlazna građevina betonskog tunela u akumulaciji Klak biće locirana na oko 2 km uzvodno od profila brane po rečnom toku.
Najniže pozicionirani element sistema RHE Bistrica činiće postojeća akumulacija Potpeć koja je nastala pregrađivanjem reke Lim betonskom branom, na oko 2 km uzvodno od Pribojske Banje. Brana je građevinska visine oko 46 m i dužine u kruni od 218m, a HE Potpeć, sa tri agregata, ima snagu od 54 MW sa instalisanim protokom od 165 m3/s u sekundi. Zapremina akumulacije je 25 miliona m3.
Kako se ističe u planu, realizacijom planirane RHE Bistrica (instalisane snage 4 h 170 MW), povećali bi se raspoloživi kapaciteti za obezbeđenje rezerve i bilansiranje proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru u periodu do 2035. godine, što bi se povoljno odrazilo na sigurnost postojećeg sistema i stvorilo uslove za gradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije (OIE).
Dodaje se da su pored realizacije RHE Bistrica, na delovima područja Prostornog plana zastupljene i druge posebne namene, kao što je realizacija sistema Transbalkanskih dalekovoda na zapadnom obodu područja (visokonaponski dalekovod interkonekcija 2 x 400 KV Republika Srbija (Bajina Bašta) – granica Crne Gore – granica Bosne i Hercegovine), i realizacija sistema gasovoda jugozapadne Srbije.
Navodi se da je za potonje u toku procedura donošenja odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene koji će se ukrštati sa planiranom akumulacijom Klak i planiranim tunelom/cevovodom za transport vode.
Takođe, stoji u dokumentu, plansko opredeljenje je da će turizam predstavljati alternativnu delatnost i vid kompenzacije lokalnom stanovništvu za različita ograničenja u razvoju koji nameću režimi sistema RHE Bistrica i HE Potpeć.
Podsetimo, Vlada Srbije proletos je donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene sistema RHE Bistrica i HE Potpeć.
Prethodno je, krajem prošle godine, raspisan tender za izradu idejnog projekta. Posao vredan 194,7 miliona dinara u maju je dodeljen firmama EKC doo Beograd i Enegrgoprojekt hidroinženjering ad Beograd.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči Nove godine izjavio da “za Srbiju ne postoji veći energetski interes od reverzibilne hidroelektrane Bistrica”, i najavio da bi sistem mogao da bude na mreži 2025. godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
