Vrhunske tehnološke kompanije obraćaju se ovoj holandskoj firmi za ultranapredne mašine za proizvodnju čipova.
Njihove mašine koriste svetlosne zrake da naprave uska kola na čipovima – koji su sada kičma svetske ekonomije.
To je najvrednija evropska tehnološka kompanija. Njena tržišna kapitalizacija je porasla sa 25 milijardi dolara na 225 milijardi dolara za jednu deceniju. A pre desetak meseci, dostigla je maksimum od preko 350 milijardi dolara. Ova holandska kompanija je prošle godine ostvarila skoro 20 milijardi dolara neto prodaje i preko 6 milijardi dolara profita.
Kompanija ASML Holdings sebe opisuje kao “najvažniju tehnološku kompaniju za koju nikada niste čuli” i to s punim pravom. Velika je verovatnoća da zaista niste nikada čuli za nju.
ASML je jedan od vodećih svetskih proizvođača opreme za proizvodnju čipova. Dizajnira i proizvodi mašine za litografiju – suštinsku komponentu u proizvodnji mikročipova koji idu u pametne telefone, centre podataka, personalne računare, laptopove, automobile i još mnogo toga.
ASML pravi litografske sisteme koji se koriste za kreiranje kola kompjuterskih čipova. Njihovi litografski sistemi se mogu naći u fabrikama svih velikih proizvođača čipova u svetu. ASML-ove najnaprednije mašine koriste talasnu dužinu svetlosti zvanu EUV, što je skraćenica za ekstremno ultraljubičasto.
To omogućava stvaranje bržih i moćnijih mikroprocesora, memorijskih čipova i drugih naprednih komponenti, koje su kritične i za potrošačku elektroniku i za vojne aplikacije.
Jedan insajder iz industrije naziva ovu tehnologiju oblikom “crne magije”.
“EUV je kao crna magija. Neverovatno je, uopšte ne bi trebalo da funkcioniše. U stvari, trebalo je mnogo duže nego što su svi mislili da se EUV pokrene u proizvodnju jer je to izuzetno izazovno”, rekao je Stejsi Rasgon, veteran u industriji i analitičar poluprovodnika u firmi Bernstein Research u jednom intervjuu.
U nedavnom tekstu, da će budući svetski poredak odlučiti rat oko naprednih čipova, govorili smo o Kini i njihovim pokušajima da naprave tehnološke dvojnike u svojoj zemlji. Međutim, Kina se već neko vreme muči da otkrije tajne ASML-a, dok je u svim drugim poljima bila uspešna. To je dovoljan dokaz koliko je napredna tehnologija ove kompanije.
Litografski sistem projektuje svetlost kroz nacrt šablona na fotoosetljivu silikonsku pločicu (wafer). Nakon što se šablon odštampa, sistem lagano pomera pločicu i pravi drugu kopiju na pločici.
Ovaj proces se ponavlja sve dok pločica, odnosno wafer ne bude prekrivena šarama, dovršavajući jedan sloj čipa. Da bi se napravio ceo mikročip, ovaj proces se ponavlja sloj za slojem, slažući šablone da bi se stvorilo integrisano kolo (IC).
Najjednostavniji čipovi imaju oko 40 slojeva, dok najsloženiji mogu imati preko 150 slojeva.
Samo nekoliko kompanija, uključujući američki Intel, južnokorejski Samsung Electronics i tajvanski TSMC, trenutno je sposobno da proizvodi najsofisticiranije čipove. I svi oni zavise od ASML-a kako bi mogli da ih prave.
11.000 od 32.000 zaposlenih je angažovano u istraživanju i razvoju (R&D). Od 2000. godine ASML je brzo preuzeo tržišni udeo od japanskih konkurenata Nikona i Canona, koji se sada uglavnom fokusiraju na stariju tehnologiju.
ASML kontroliše više od 90% tržišta ovog tržišta, a nijedan konkurent uopšte ne pokušava da izgradi sličan sistem, navodeći visoke troškove razvoja.
Usred globalnog nedostatka čipova, potražnja za ASML-ovim sistemima je veća od njihovog trenutnog proizvodnog kapaciteta.
Prošle godine je kompanija prodala 42 EUV sistema, a ove godine očekuje da će isporučiti 55 jedinica. Jedini je proizvođač EUV sistema koji se koriste u izradi najbržih mikroprocesora na svetu.
ASML kaže da je njihov posao da pomognu industriji da nastavi Murov zakon. Naime, 1965. godine, Gordon Mur, jedan od Intelovih suosnivača, primetio je da se broj tranzistora na mikročipu brzo povećava, eksponencijalno povećavajući računarsku snagu, istovremeno smanjujući cenu čipa.
Mur je predvideo da će se broj tranzistora udvostručiti svake godine u narednoj deceniji. Godine 1975. revidirao je predviđanje na svake dve godine. Njegovo predviđanje se pokazalo tačnim i današnji mikročipovi sadrže desetine milijardi tranzistora.
ASML-ove EUV mašine guraju Murov zakon napred i proizvođači čipova ne mogu da proizvode vrhunske čipove bez njihovih mašina.
Za isporuku samo jedne od ovih mašina potrebna su tri teretna aviona Boeing 747, 40 teretnih kontejnera i 20 kamiona. Mašina veličine autobusa sastoji se od 100.000 delova, teška je skoro 200 tona i košta oko 150 miliona dolara.
Najsavremenijoj fabrici čipova potrebno je 9-18 ovih mašina, što je jedan od najvećih troškova za proizvođače. ASML-ova sledeća iteracija sistema, poznata kao “High NA”, biće još veća i koštaće oko 300 miliona dolara po komadu.
Čipovi su gotovo čist kapital. Sa najboljim čipovima možete uštedeti energiju i kreirati tehnologije sa kojima niko ne može da se takmiči. I dok je silikon (jedna od glavnih komponenti čipova) u izobilju dostupan, napredni čipovi nisu.
Da bi kompanija opstala na samoj ivici tehnološke granice, potrebni su joj kapital i talenat u sve većim količinama. Malo kompanija može da drži korak sa tempom, tako da nije iznenađujuće što je postalo teško nabaviti najbolje čipove, a samo tri kompanije su u stanju da drže tržište.
Ali i te tri kompanije (Intel, Samsung, TSMC) ne bi mogle ništa da urade bez ASML-a.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
