Prvo mladunče Canis lupus arctos okotila je surogat majka – ženka bigla, otkrivaju u kompaniji “Sinogen” čije dostignuće otvara put kloniranju ugroženih vrsta životinja.
Kineska kompanija za kloniranje kućnih ljubimaca “Sinogen” objavila je vest o rođenju prvog na svetu kloniranog arktičkog vuka (Canis lupus arctos), prenosi Live science. U veku kad ovakve objave ne spadaju u red senzacionalnih, vest ipak ima pijetet vanredne, jer je malog vuka na svet donela surogat majka – bigl. Klonirano štene vuka, po imenu Maja, i njena majka bigl predstavljene su svetu u kratkom video snimku na konferenciji za novinare koju je 19. septembra održala kompanija “Sinogene Biotechnology” u Pekingu. Video je objavljen 100 dana nakon Majinog rođenja, 10. juna u laboratoriji u Pekingu. Kompanija “Sinogene” je specijalizovana za kloniranje uginulih kućnih ljubimaca kao što su mačke, psi i konji, za privatne klijente i želi da iskoristi svoju stručnost kako bi pomogla u kloniranju ugroženih vrsta u svrhe njihovog očuvanja.
Kloniranje originalnih Maja
Maja je klonirana korišćenjem DNK odraslog arktičkog vuka, takođe nazvanog Maja, koji je uginuo u zatočeništvu u Harbin Polarlandu, parku divljih životinja na severoistoku Kine. Originalna Maja, pristigla na svet u Kanadi pre nego što je poslata u Kinu 2006. godine, uginula je od starosti početkom 2021. godine. Kloniranje Maje uspešno je završeno “posle dve godine mukotrpnih napora”, izjavio je na konferenciji za novinare Mi Jidong, generalni direktor “Sinogena”. Istraživači kompanije su prvobitno stvorili 137 embriona arktičkog vuka spajanjem ćelija kože iz originalnih Maja sa nezrelim jajnim ćelijama pasa, koristeći proces poznat kao nuklearni transfer somatskih ćelija (SCNT). Od tih embriona, 85 je uspešno presađeno u sedam surogata bigla. Od transplantiranih embriona, samo jedan se potpuno razvio. Naučnici navode da su koristili surogate bigla, jer nije bilo dovoljno vučica u zatočeništvu za potrebe eksperimenta. Srećom, psi dele dovoljno DNK sa vukovima da bi se ostvarila hibridna skotnost.
Maja živi sa svojom surogat majkom u laboratoriji “Sinogena” u Sjudžouu, u istočnoj Kini, ali će mali vuk biti prebačen u Harbin Polarland, gde će živeti sa drugim arktičkim vukovima. Čuvari parka smatraju da će Maja morati polako da se upoznaje sa ostatkom čopora, zbog njenog izolovanog odrastanja. “Sinogene” je takođe otkrio da je drugi klon arktičkog vuka, stvoren korišćenjem DNK nepoznatog mužjaka, trebalo da na svet stigne u četvrtak 22. septembra. Međutim, do sada nema potvrđenih izveštaja o rođenju šteneta. Kompanija je najavila partnerstvo sa Pekinškim parkom divljih životinja za kloniranje više vrsta u zatočeništvu u budućnosti, iako još nisu najavljeni konkretni projekti.
U 2019. godini, “Sinogene” je bio uključen u projekat koji je proizveo šest identičnih klonova nemačkog ovčara, koji su zatim primljeni u policiju u Pekingu.
Proces očuvanja ugroženih životinja
Uprkos brojnim izveštajima, arktički vukovi koji su podvrsta sivih vukova (Canis lupus), nisu ugrožena vrsta. Umesto toga, Međunarodna unija za zaštitu prirode ih navodi kao najmanje ugrožene, iako će klimatske promene verovatno ozbiljno poremetiti njihovo snabdevanje hranom u divljini u narednim decenijama.
Naučnici su i ranije klonirali ugrožene vrste životinja. Godine 2020, naučnici iz američke neprofitne organizacije za zaštitu prirode “Revive & Restore” uspešno su klonirali ugroženog crnonogog tvora (Mustela nigripes). Iste godine kompanija je klonirala i ugroženog konja Przevalskog (Equus przewalskii), a njihovi tehničari pokušavaju da kloniranjem ožive izumrlog goluba putnika (Ectopistes migratorius).
„Kloniranje je nedovoljno iskorišćeno“, rekao je Ben Novak, vodeći naučnik u “Revive & Restore”, navodeći da bi ono u budućnosti moglo biti spas za vrste koje se proređuju ili izumiru. Glavna prednost kloniranja ugroženih vrsta je to što održava količinu genetskog diverziteta unutar vrste, rekao je Novak. Ako klonovi mogu da se razmnožavaju sa drugim nekloniranim jedinkama, to daje ugroženim vrstama šansu da se prilagode pritiscima selekcije koji ih vode ka izumiranju.
Prednost i ograničenja kloniranja
Prednost kloniranja je i u kombinovanju sa postojećim programima uzgoja u zatočeništvu, posebno prilikom korišćenja surogat majke drugih vrsta, rekao je Novak. Umesto da uzimaju životinje iz divljine da bi stvorili rezervnu populaciju u zatočeništvu, naučnici mogu uzeti genetske uzorke od divljih životinja i stvoriti klonove u laboratoriji koristeći lakše dostupne surogate, kao što su to učinili sa Majom i njenom majkom bigl. Ove genetske rezervne kopije se zatim mogu uvesti u divljinu kako bi se popunile populacije koje se bore, rekao je Novak.
„Čini se da sisari dve vrste moraju da dele zajedničkog pretka koji je živeo pre oko pet miliona godina“ da bi surogat trudnoća bila uspešna”, rekao je Novak. Međutim, postoje i neka velika ograničenja za kloniranje. Jedno od glavnih pitanja je to što se još ne mogu uspešno klonirati sve životinje. Do danas su samo sisari, ribe, vodozemci i jedna vrsta insekata klonirani pomoću SCNT. Za ptice, gmizavce i sisare koji nose jaja, kao što su platipusi i ehidne (mravlji jež), SCNT ne funkcioniše, jer se jaja ne razvijaju pravilno.
Kloniranje ima veoma nisku stopu uspeha u poređenju sa veštačkom ili vantelesnom oplodnjom, rekao je Novak. Kao i sa Majom, istraživači često moraju da stvore stotine embriona i uspešno ih implantiraju u više surogata da bi na svet došla samo jedna životinja, što kloniranje čini skupim procesom. Zbog visokih troškova ovog procesa, pojava privatnih kompanija, poput “Sinogene” i “Revive & Restore” će verovatno igrati ključnu ulogu u budućnosti kloniranja. Za zagovornike kloniranja, rođenje Maje je još jedan korak u pravom smeru za ovu oblast istraživanja.
„Sjajno je videti da se radi više na kloniranju divljih životinja“, rekao je Novak i dodao da se nada kako nedavna dostignuća u kloniranju pokazuju svetu da je kloniranje spremno za upotrebu kao korisno sredstvo za očuvanje divljih životinja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
