Prvi selfi napravio je američki pionir fotografije Robert Kornelijus u oktobru 1893. godine.
Robert Kornelijus je rođen 1809. u Filadelfiji. Robert je od malih nogu pokazivao interesovanje za hemiju i pridružio se svom ocu u poslu proizvodnje srebrnih ploča i poliranja metala. Nakon što je postao uspešan i poznat po svojim delima, Kornelijusu se obratio američki pronalazač Džozef Sakston. Pronalazač je zamolio Roberta da izradi posrebrenu ploču za njegovu dagerotipiju i to je bila iskra koja je pokrenula Robertovo interesovanje za fotografiju.
Iako je svet video prvu fotografiju davno, možemo reći da se u proteklih nekoliko decenija tehnologija dosta promenila i razvila, najviše zahvaljujući razvoju pametnih telefona. Ono što se nekada smatralo visokom tehnologijom dostupno samo onima kojima je to nekada bilo potrebno, danas je dostupno gotovo svakom čoveku na svetu.
Kao i mnogo puta pre, nova tehnologija je donela sporedni efekat: društveni fenomen koji se zove selfi. Verovatno najpopularnija vrsta fotografije u današnje vreme daje punu kontrolu nad fotografijom koju fotografiše, pa su društvene mreže pretrpele selfije. Mnogi bi pomislili da je prvi selfi snimljen 2003. godine, ali je snimljen daleko pre pronalaska „selfi kamere“.
Dagerotipija je bila prvi fotografski proces dostupan javnosti i najčešće korišćen skoro 20 godina nakon pronalaska. Nazvan po svom pronalazaču Louis-Jackues-Mande Daguerre, dagerotip je predstavljen svetu 1893. Proces je bio prilično komplikovan. Fotograf, ili dagerotipista, u ovom slučaju, polirao je posrebreni bakar dok nije izgledao kao ogledalo. Nakon toga, ploča bi bila tretirana isparenjem, postajući osetljiva na svetlost, tako da može biti izložena u kameri koliko god je potrebno.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
