Za domaće proizvođače kukuruza ovo će biti jedna od lošijih sezona u poslednjih najmanje desetak godina.
Loše su prošle i druge evropske države i to veliki proizvođači tako da se u Evropskoj uniji već razmišlja kako da manjak na tržištu nadoknade većim uvozom.
Problem je što istovremeno padaju i globalne zalihe kao i činjenica da će i Amerika, najveći svetski izvoznik kukuruza, takođe imati manje količine za isporuke. U EU se nadaju da će nastavkom istanbulskog sporazuma o izvozu žitarica deficit moći da pokriju kukuruzom iz Ukrajine.
Međunarodni savet za žitarice (ICG) nedavno je smanjio svoju prognozu za globalnu proizvodnju kukuruza u ovoj sezoni, a na to je, kako se navodi, najviše uticao pad proizvodnje u EU (sa 56,2 miliona tona na 53,5) kao i u Americi.
Republički zavod za statistiku u septembru je objavio procenu ovogodišnjih prosečnih prinosa kukuruza u našoj zemlji – 4,5 tona po hektaru obrađene zemlje, što je za četvrtinu manje nego u 2021. Konačni bilansi još nisu objavljeni, ali je jasno da ni Srbija sa svojim najznačajnijim poljoprivrednim proizvodom ove godine verovatno neće imati znatnije količine za prodaju na drugim tržištima, smatraju stručnjaci.
Dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo izjavio je za „Politiku” da bi bio zadovoljan rezultatom od 4,5 tona, ali se boji da se to neće ostvariti.
– Delovi zapadne Bačke, od Sombora pa sve do Srbobrana, koji su tradicionalno najbolji rejon za kukuruz, potpuno su podbacili ove godine. O Banatu da ne govorimo, tamo su ljudi skidali kukuruz u zelenu masu, jer su videli da ništa neće biti. Ako hoćemo prosek, moramo da računamo onaj sa svih zasejanih parcela – kazao je Bekavac.
Dodao je da zbog toga očekuje da će prosečan ovogodišnji prinos biti između tri i 3,5 tona, a da bi sve preko toga bio sjajan uspeh za ovakvu godinu.
– Nisu mnogo bolje prošle i druge zemlje ni zapadne i istočne Evrope. Svi su u ozbiljnom problemu. Suša je bila globalna, cela Evropa je bila pogođena. Francuska je, recimo, objavila da je ova godina, u toj državi, najteža za proizvodnju kukuruza u poslednje tri decenije – naglasio je Bekavac.
Kada je reč o domaćim potrebama, on smatra da će Srbija ipak, uprkos ovakvoj situaciji, imati dovoljno kukuruza za domaće tržište. Godina smo baratali podatkom da nam je za domaće potrebe dovoljno 4,5 miliona tona na godišnjem nivou.
– Ako imamo 4,5 tona prosečan prinos, na 950.000 hektara, onda tu već malo nedostaje. Ako budemo imali manje, onda bi bilo jako dobro da sa prelaznim zalihama imamo kukuruza za domaće potrebe. Nešto manji je i stočni fond tako da će i potrebe sa tog aspekta biti skromnije nego u prethodnom periodu – naveo je sagovornik „Politike“.
Da li će kukuruza biti za izvoz u ovom momentu on ne može da potvrdi. Prema njegovim rečima, Srbija je godinama bila među 15 najvećih izvoznika u svetu, a kako će biti ove to je teško reći.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
