Zbog nedostatka formalno organizovane obuke mnogi svi serviseri klima urađena na automobilima su pod pretnjom prekršajnih ali i krivičnih prijava, pa su obustavili rad
Brojni serviseri klima uređaja za automobile u Srbiji su prestali da rade jer su inspekcije, neke i u pratnju policije, zaređale po radionicama i servisima i pljušte kazne ali i krivične prijave zbog nedozvoljene trgovine gasom. A nije da je u pitanju sivo tržište, već je došlo eskalacije problema nastalog zbog neobaveštenosti jednih i propusta institucionalnog sistema, sa druge strane.
I dok je servisiranje klime bez sertifikata prekršajno delo za koje sledi novčana kazna, trgovina gasom mimo propisa spada već pod krivičnu prijavu i tu nema šale. Zbog toga je mnogima, dok se sitaucija ne razreši, lakše da stave ključ u bravu. I to na pragu udarne letnje sezone. Zbog toga je prošle nedelje održan sastanak servisera u Ministarstvu ali pomaka, zasad, nema.
– Tražimo otvaranje novih centara za obuku bez odlaganja. Na našu inicijativu iz januaru i dve prijave za dodatne trening centre u Nišu i Beogradu, nismo još odbili odgovor. Čak i da se sada otvore, dvestotinak ljudi koji se mogu obučiti mesečno ne rešava problem odmah. A jedino privremeno rešenje je samo da se ne naplaćuju kazne za one koji se prijave za obuku i da, dok se ne steknu uslovi da svi radimo u skladu sa zakonom, kontrolisani gasovi prodaju pravnim licima i preduzetnicima koji su „u procesu registracije“ – napominje Đurišićeva.
Ćar samo za crno tržište
Iz UAS ističu da trenutno korist od nastale situacije imaju samo servisi koji rade na crno i oni koji na crno prodaju kontrolisane supstance, jer do njih inspekcija ne stiže.
– Za servisere klima sistema na motornim vozilima Uredba predviđa da moramo da imamo zaposlena lica koja su prošla obuku za rukovanje kontrolisanim gasovima i poseduju „sertifikat B“ izdat od Ministarstva posle pohađanja obuke, kao i da su autoservisi upisani u evidenciju
Ministarstva zaštite životne sredine. Za prodavce kontrolisanih gasova uredbe su predvidele da ih mogu prodavati samo pravnim licima i preduzetnicima koji su upisani u evidenciju Ministarstva i koji imaju potrebne licence (Sertifikat B). Kako je samo 80 ljudi od 15.000 servisera prošlo obuku, jasno je koliko je problem veliki – ukazuje Đurišićeva.
U Srbiji je još 2016. godine doneto nekoliko uredbi koje se odnose na zaštitu vazduha i ozonskog omotača, između ostalih i Uredba o sertifikaciji lica koja obavljaju određene delatnosti u vezi sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte. Ta sertifikacija je trebalo da se obavlja kroz obuku koju, praktično niko komercijalno nije organizovao.
Obuka je besplatno organizovana u nekoliko tehničkih srednjih škola koje su iz donacija u okviru UNIDO projekta 2022. godine dobile neophodnu tehničku opremu za sprovođenje obuke. Tada je stotinak servisera prošlo obuku na nekoj od četiri lokacije u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu
Kada se projekat završio, više niko nije spominjao Sertifikat B, a komercijalno je počela da ga organizuje samo jedna firma iz Kaća.
– Tokom 2023. godine kontaktirali smo sve škole u želji da omogućimo obuku našim članovima. Osim u Tehničkoj školi na Novom Beogradu, u svim ostalim školama su rekli da se obuke više ne održavaju. Deo problema je i na serviserima jer interesovanje za obuke je bilo malo i one su se sporadično organizovale u Kaću i u Tehničkoj školi Novi Beograd, za članove našeg Udruženja – objašnjava naša sagovornica.
A onda su prošle godine počele da stižu informacije da o strogim inspekcijskim kontrolama, često i u pratnji policije sa nalozima za pretres, a povodom „sertifikata B“ i opasnog otpada.
Ovih dana kontrole su pojačane, ističu iz UAS, a sada su u problemu i prodavci kontrolisanih gasova, koji su dobili obaveštenje od Ministarstva da ih ne smeju prodavati ne samo fizičkim licima (serviserima), već ni pravnim licima koja se bave servisiranjem klima ako nisu upisana u evidenciju Ministarstva i imaju potrebne licence.
Metež je pojačan i time da se neki serviseri kažu da imaju sertifikat a nisu stavljeni na spisak u registru na sajtu Ministarstva. Problem (ne)ažurnosti se širi i na to da kada se obuka i završi do dobijanja sertifikata prođe tri do četiri meseca, a do upisa u registar servisa koji ima obučenog servisera i više od pola godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
