Određene stvari dete tokom odrastanja ne bi trebalo da čuje od svojih roditelja, jer te reči kasnije mogu imati snažan negativan uticaj na njega.
U pitanju su reči “samo” i “ali”, za koje stručnjaci tvrde da ih ne treba govoriti deci.
Samo
U svojoj psihološkoj praksi, dr Robin Koslovic je videla da se deci sa socijalnom anksioznošću govori da samo razgovaraju s drugim detetom na zabavi, deci sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP) da samo dodirnu kvaku na vratima, deci sa depresijom da samo ustaju iz kreveta…
“Imamo izreku: ‘Nema pravde u pravednom’. Takođe, ‘samo’ je reč od četiri slova”, kaže ona. “Nikada ne izgovaramo reč ‘samo’. To bi bilo kao da mi kažete ‘samo zakucajte košarkašku loptu’, a visoka si metar i šezdeset. Verovatno bih mogla. Kladim se da bih, ako bih angažovala najbolje trenere i da sam trenirala košarku svaki dan, ceo dan, i ništa drugo, verovatno bih mogla da razvijem tu veštinu uz neizmeran napor. Ali onda to ne bi bilo ‘samo’.”
Ali
Zamislite “ali” kao negativnu drugu stranu ‘i’. Koslovic nudi primer: “‘On je divno dete, i mora da poradi na svojim veštinama upravljanja besom.’ Ako umesto toga kažete: ‘On je divan dečak, ali on mora da poradi na svojim veštinama upravljanja besom’, onda ‘ali’ negira sve što je bilo pre njega. ‘Ti si divan dečak, ali moraš da poradiš na svom besu’ znači da nisi baš divan dečak”, objašnjava ona.
Detetu ovakva izjava znači da je njihova vrednost za vas uslovna: Bićete divan dečak, ali tek kada naučite da kontrolišete svoj bes. Ako se svesno trudimo da prebacimo ‘ali’ na ‘i’, možda ćemo videti napredak ka pozitivnom roditeljstvu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.