AGRAR – Farmu umatičenih ovaca rase vinterberg sa 2.500 grla, najveću u Srbiji, drži preduzeće Kontakt Čabe Boršoša iz Adorjana kod Kanjiže, izveštava Dnevnik.
Tu je pri kraju izgradnja izvozne farme gde će biti smeštaj za 15.000 jagnjadi za izvoz. I ova izvozna farma je bez premca u našoj zemlji, jer su dve postojeće u Temerinu i Kušiljevu znatno manjeg kapaciteta.
– Izvoz jagnjetine je velika šansa za razvoj ovčarstva, a od farmera se otkupljuju jagnjad od 25 do 40 kilograma rasa “vinterberg”, “il de frans”, “merino”, “čokanska cigaja” i “bergamo”. Uzimamo samo od rase ovaca koje su krupnije, zato što jagnjad ostalih sitnijih rasa kao što su pramenka, sjenička i romanov nikada ne mogu da dostignu potrebnu težinu, koja se traži na tržištu – ukazuje Čaba Boršoš.
Ovčarstvo je isplativo ako se stado pretežno drži na ispaši, jer prema rečima Boršoša, tada skupe žitarice koje se koriste za ishranu ne utiču toliko na troškove i računicu, kao kada se ovce drže na farmi.
– Trenutno otkupna cena jagnjadi je dosta dobra, jer za mušku kilogram žive vage plaćamo 400 a žensku 370 dinara, što je sasvim solidna cena. Na to još ide subvencija od strane države tako da je sada ovčartsvo jedina grana stočarstva koja je isplativa – smatra Boršoš.
Deo izvozne farme za jagnjad koja se otkupljuje od farmera sa područja Vojvodine već je u funkciji. Za jagnjetinu od ženske jagnjadi plasman je obezbeđen isporukom za Hrvatsku, dok muška jagnjad iz ovog izvoznog kontigenta priprema se da 10. maja preko Luke Bar bude isporučena za Izrael. Većina otkupljene jagnjadi je od farmera sa područja Bačke, jedan deo je iz Banata ali i sa područja Srema, a za jagnjetinu sa naših farmi i pašnjaka zainteresovana su tržišta i drugih zemalja.
– Zahvaljujući izvozu otkupne cene jagnjadi su za farmere u Vojvodini nešto povoljnije, od 50 do 70 dinara po kilogramu nego na jugu Srbije, zato što tamo nema ko da organizuje otkup i izvoz – napominje Boršoš.
U Adorjanu uslovi za ispašu ovaca nisu baš sjajni, zato što su skromne površine pod pašnjacima, gde se ovce napasaju od sredine aprila pa sve do kraja novembra. U tom periodu se na ishrani stada se puno uštedi, tako da se ekonomičnost u ovčarstvu najviše potvrđuje kod farmera koji imaju mogućnost za ispašu, pa se za ovčarstvo opredeljuju i mladi sa područja kanjiške i okolnih opština u regionu Potisja.
Ispaša stada je u svakom pogledu rentabilnija od štalskog držanja, što baš u svakom pogledu ne može precizno ni da se iskaže i upoređuje, u uslovima kada kukuruz i lucerka poskupljuju, a za ovce koje su na ispaši treba samo obezbediti platu, hranu i smeštaj čobana. U tome je trenutno najproblematičnije obezbediti čobana.
– Mladih ovčara ima sve više, koji drže stada od 80, 100 i 150 grla, međutim, veliki je problem zato što je jako teško naći čobana. Stariji čobani umiru, a mladi neće da se bave tim zanimanjem, pa imam dvojicu čobana koje sam angažovao iz Rumunije, sa udaljenosti od preko 600 kilometara, gde ih još ima. Ako bi bilo više čobana u našoj okolini bilo bi sigurno više i stada ovaca, a šta će i kako biti ubuduće videće se. Treba da pitate mlade farmere koji drže stada od stotinak ovaca – dodao je Boršoš za Dnevnik.
Boršoš ne taji da čobani na njegovoj farmi imaju pun pansion i mesečno zarađuju 600 evra, a da je uspeo da dovede čobane iz Rumunije, jer su tamo zarađivali samo 200 do 250 evra, pa im odgovara da u Adorjanu više nego duplo zarađuju.
Razvoju i unapređenju ovčarstva u poslednje vreme znatno doprinose i podsticajna sredstva iz državne kase. Za svako isporučeno jagnje farmeri dobijaju 2.000 dinara bez obzira da li je stado umatičeno ili ne, a za umatičene ovce država daje 7.000 dinara godišnje, što nije zanemarljivo.
– Nažalost, država za neumatičene ovce ne daje subvencije, što bi na neki način trebalo izmeniti, da nešto podrške dobijaju i farmeri koji nisu u mogućnosti da umatiče ovce. To je u govedarstvu regulisano, a u ovčarstvu bi trebalo regulisati pa se nadamo da će se i taj nedostatak otkloniti – očekuje Čaba Boršoš.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
