NOVI SAD – Slika Novosađanina koji kreće na posao pre blizu 100 godina, obučen kao da ulazi u svemirski brod, mogla bi mnoge da zbuni. Opremljen kacigom i zaštitnim odelom ovaj radnik spremao se za manje uzbudljiv i glamoruzan posao – išao je da čisti kanalizaciju koja je tek bila postavljena u gradu.
Na svojim počecima, pre skoro dva veka, Novi Sad se razvijao kao mlad grad koji je tek poprimao svoje obličje, a njegovi građani se nisu još zvali Novosađanima. Ali, grad se brzo širio pa od varošice postao mesto gde se doseljava veliki broj ljudi. Zato jedan putnik o Novom Sadu XVIII veka piše: „Ovaj slobodni grad je znamenit primer šta sve može da učini tolerancija i trgovina.“
Razvoj je doveo i do toga da prva kanalizacije bude izgrađena 1880. godine. Novi Sad sa 427 hektara površine među svojih 21.500 stanovnika dobio je tada prve radnike koji su radili na održavanju postavljene kanalizacione mreže.
Sve do pred kraj 19. veka stanovnici Novog Sada pili su vodu iz Dunava ili kopanih bunara. Epidemija kolere, 1892. godine, izazvana zagađenom dunavskom vodom, podstakla je bušenje dubokih bunara i intenzivirala razmišljanja o izgradnji vodovoda. Već 1895. godine izbušeni su prvi duboki, subarteski bunari, a nakon Drugog svetskog rata Novi Sad sa 55.000 stanovnika nije mogao da ostane na oko 1.000 bunara i kućnih vodovoda i 106 javnih bunara.
Teška zaštitna odela i ozbiljan rizik
Sudeći prema fotografijama novosadskog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“, da bi čitav sistem funkcionisao dobro, zahtevalo je ozbiljne pripreme u to vreme.
Izgradnjom gradskog vodovoda, stvari su poprimale današnje obličje, a izgradnja i rekonstrukcija objekata u te svrhe počela je 1951. godine. Već naredne godine započela je izgradnja devet kilometara vodovodne mreže. Gradnja reni bunara i objekata za preradu vode na Sunčanom keju počela je 1959. godine.
Ubzo nakon toga i radnicima ovog preduzeća opis posla značajno se promenio.
Iako više ne moraju da oblače teška zaštitna odela nalik na astronautska, zaposleni se ipak suočavaju sa različitim izazovima koje posao postavlja pred njih. Silazak u duboki bunar sa zaštitnim sajlama i šlemom možda isprva ne zvuči toliko izazovno, ali slika govori više od hiljadu reči.
Ovaj posao, baš kao i mnogi drugi poslovi koje obavljaju naši sugrađani ostaju poprilično nevidljivi.
Jedino što se čuje su saopštenja o isključenjima i poneka šokantna objava o tome šta se sve baca u kanalizaciju u 21. veku.
Istini za volju, tu je i poneka lepa akcija koja obraduje Novosađane, kao što je muralizacija ranije pomenutih reni bunara na Keju, inače neposredne zone zaštite čija je okolina bila godinama zapuštena.
Muralizacija reni bunara na Keju
Za oslikavanje bunara je bio zadužen novosadski umetnik i dizajner Stefan Stanojević, a danas su svojevrsna turistička atrakcija i dobra pozadina za fotografisanje Novosađana, iako o njihovoj svrsi malo ko zna.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
