Bez njega možete platiti kaznu na granici.
Manji sudar, oštećen far ili iskrivljen branik ali, srećom, bez povređenih – u takvim situacijama pozivanje policije nije neophodno, jer ukoliko su se učesnici saglasili o tome šta se dogodilo, problem se može rešiti bez uviđaja, i to uz pomoć Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi.
Upravo zato, ovaj dokument bi trebalo da se nalazi u svakom vozilu.
Kada dođe do lakše saobraćajne nezgode sa dva učesnika, dileme ko je kriv i kakva je šteta na vozilima, rešava Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji je postao obavezan obrazac za svakog vlasnika vozila od 2009. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS), piše Blic.
U vozilu uvek treba imati jedan primerak i olovku
Dakle, u situaciji, na primer, udesa u kojem je jednom od učesnika „nastrada“ far, a drugom branik na automobilu, kako je savetovao Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, kao rešenje problema treba izabrati Evropski izveštaj.
„Zato u automobilu uvek treba imati jedan primerak tog dokumenta i, koliko god to zvučalo banalno, hemijsku olovku koja radi da ne bi došli u situaciju da dodatno ometate saobraćaj čekajući nekog sa olovkom da popunite izveštaj. Naravno, pre popunjavanja, potrebno je da se mesto nezgode obezbedi, a učesnici obuku svetloodbojne prsluke i postavlja trouglove na zakonom propisano odstojanje,“ kaže Okanović.
Šta je to „manja materijalna šteta“?
Osnovno pitanje i najveća dilema kod vozača pre nego pristupe popunjavanju Evropskog izveštaja jeste šta se podrazumeva kao manja materijalna šteta?
Kako se objašnjava na sajtovima Auto-moto saveza Srbije (AMSS) i osiguravajućih kuća, „manjom štetom se smatra ona čiji iznos ne prelazi 500 evra, odnosno 1.000 evra kada Srbija postane član EU“.
U praksi, u pitanju je šteta koja nastaje kao posledica lakših sudara pri manjim brzinama, kao što su oštećenja farova, branika, stop svetla, limarije…
U AMSS napominju da ukoliko niste sigurni da li je šteta na vozilu manja, uvek ostaje mogućnost poziva saobraćajnoj policiji da izvrši uviđaj, ali je, opet, vrlo čest slučaj da saobraćajac po izlasku na lice mesta uputi učesnike da ipak popune Evropski izveštaj.
Šta se sve popunjava u Evropskom izveštaju
Najpre u vrhu obrasca upisati datum, vreme i preciznu lokaciju nezgode, kao i štiklirati da nema povređenih, nema svedoka i nema štete na trećim vozilima i stvarima.
Potom se unose lični podaci oba vozača, uključujući adresu, mobilni telefon i mejl, kao i podaci iz njihovih vozačkih dozvola koji uključuju kategoriju i rok važenja dozvole.
Nakon toga, popunjava se i rubrika o markama vozila, njihovim registarskim oznakama i državi u kojoj je vozilo registrovano, te nazivi osiguravajućih kuća i rok važenja polise osiguranja.
U srednjoj rubrici Evropskog izveštaja nalazi se spisak okolnosti koje su dovele do nezgode, ponuđeno je njih 17, kao što su „napustio parking“, „otvarao vrata“, „ulazio u kružni tok“, „naleteo tokom vožnje u istom smeru i udario u zadnji deo“, „vozio unazad“, „nije poštovao znak ili semafor“, pa treba štiklirati šta se od navedenog konkretno dogodilo.
U donjem delu obrasca, što je sledeći korak u popunjavanju, strelicama se na skici vozila obeleži mesto inicijalnog sudara kod jednog i kod drugog, a u rubrici između, praktično treba nacrtati kako su se vozila kretala i zadesila u trenutku nezgode.
Potom, u sledećoj rubrici, potrebno je da se navede šta je konkretna šteta kao, na primer, kod vozila A prednji branik i farovi, a kod vozila B zadnji branik, stop svetla i peta vrata.
Poslednja stavka u Evropskom izveštaju su vlastite napomene, gde će, na primer, vozač A istaći „da nije stigao da zakoči na vreme i udario je vozilo ispred sebe“, a vozač B da se „zaustavio na žuto svetlo na semaforu i osetio udarac otpozadi“.
Dokument se smatra popunjenim kada ga u poslednjoj rubrici oba učesnika svojeručno potpišu.
Šta ne mora da bude u Evropskom izveštaju
Iako u vlastitim napomenama ovog dokumenta postoji mogućnost da, na primer, vozač A napiše da je odgovoran za nezgodu, Damir Okanović ranije je objasnio da nije nužno da bilo ko prizna krivicu iako se radi o sporazumu.
„Jer, zapravo, osiguravajuće društvo je to koje procenjuje ko je odgovoran za nezgodu. Na primer, svako od nas posle sudara misli da je drugi vozač kriv, ali to nije problem – sačinićemo Evropski izveštaj, napisaćemo šta mislimo da se dogodilo, a onda će osiguravajuće društvo da arbitrira“, kazao je ranije naš sagovornik.
Takođe, prema njegovim rečima, nije nužno ni pozvati policiju kako bi se uradio alkotest vozača.
„Osiguravajuća društva, naime, često traže potvrdu da je saobraćajna policija izvršila alkotestiranje vozača iako je popunjen Evropski izveštaj, ali to po zakonu nije nužno. Osiguravajuća društva nemaju pravo da uslovljavaju isplatu štete po Evropskom izveštaju dostavljanjem potvrde policije da je izvršeno alkotestiranje“, naveo Okanović.
Konačno, ukazuje on, nije nužno ni da učesnici nezgode osiguravajućem društvu dostave fotografije mesta sudara.
„Preporuka jeste da se fotografiše vozilo i oštećenja na njemu jer po zakonu, ako nema povređenih i veće štete, vozila moraju da se pomere sa lica mesta da ne bi ometala saobraćaj. A onda, kad ih pomerite, u slučaju da obe strane osporavaju odgovornost, ne može da se utvrdi ko je kriv. Zato, nisu nužne fotografije lica mesta, ali su poželjne fotografije oštećenja“, objasnio je Okanović.
Ništa na reč, a ni u kešu
Ako vam sve ovo zvuči komplikovano, kao poslednji scenario, bez uviđaja i Evropskog izveštaja, ostaje vam varijanta, narodski rečeno – „ruka ruci, šta smo dužni“?
Damir Okanović, međutim, savetuje da opciju nadoknade štete na licu mesta, tako što ćete izvaditi pare iz džepa, izbegavate.
„Jer na izgled mala šteta može da se ispostavi kao veća. Učesnici se dogovore, onaj koji je odgovoran za nezgodu odmah isplati neku svotu oštećenom, a onda oštećeni kad ode kod majstora gde se ispostavi da je popravka ipak skuplja, pa traži još novca. Pored toga, ‘dogovor’ može da bude i takav da odgovorni za nezgodu obeća da će novac dati za par sati ili sutra, a kada ga oštećeni pozove da on sve poriče. Konačno, nema rezona da neko vadi novac iz svog džepa, jer je osiguranje to koje plaća štetu“, objasnio je Okanović.
a kraju, treba znati da se Evropski izveštaj ne popunjava ako je do manje materijalne štete došlo tako što ste naleteli na neobeleženu rupu u kolovozu ili ste sleteli sa puta.
Jer tada, logično, ne postoji drugi učesnik nezgode.
