BEOGRAD – Srbija je završila sve što je neophodno za uvođenje identifikacionih brojeva i jedinstvene radne dozvole, u okviru incijative Otvoreni Balkan, za građane naše zemlje, Severne Makedonije i Albanije, čiji se primena očekuje krajem maja, izjavio je danas savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Ðurđević.
On je rekao da se sada radi na povezivanju sa sistemima Severne Makedonije i Albanije i uspostavljanju jedinstvenog sistema i izrazio očekivanje da će prva elektronska ID kartica biti izdata na narednom samitu Otvoreni Balkan krajem maja u Skoplju.
Na pitanje kako vidi informacije u javnosti da zapadne zemlje vrše politički pritisak na Otvoreni Balkan i da li će on opstati u sadašnjim izmenjenim međunarodnim okolnostima, kaže da OB ide planiranom dinamikom, da se realizuju prethodni dogovori i pripremaju nove zajedničke aktivnosti.
“Prema poslednjim informacijama, usaglašeni su protokoli o povezivanju šema identifikacionih brojeva koji će omogućiti građanima pristup tržištima radne snage tri zemlje i trenutno se radi na postavljanju IT sistema koji će to i omogućiti”, naveo je Ðurđević.
Podseća da je sporazum o tome potpisan krajem godine u Tirani i da je Srbija spremna odmah da uvede ID brojeve za dobijanje radne dozvole, kojima će biti regulisan boravak radnika u sve tri zemlje.
“Naša želja je da na sledećem samitu koji je najavljen za kraj maja u Skoplju, bude izdata prva elektronska ID kartica za Otvoreni Balkan sa kojom će svaki građanin koji pristupi portalu i dobije taj broj moći nesmetano da pristupi tržištima radne snage ove tri zemlje”, naglasio je Ðurđević i dodao da će tako biti otvoreno i tržište radne snage za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Kada je reč o aktivnostima za olakšavanje trgovine, Ðurđević je rekao da je cilj što kraća zadržavanja na graničnim prelazima i da je naša strana već uradila nekoliko stvari – veterinarska inspekcija je izmeštena na carinski punkt u Vranju, koji je određen samo za kamione u okviru OB.
Objašnjava da je privremeno rešenje da se preko mejla vrši unapred notifikacija, to jest najava dolaska robe, kako bi prelaz preko granice bio ubrzan.
“Trenutno se radi na uspostavi sistema koji će omogućiti, nadamo se do juna, da dođe do automatskog razmenjivanja fitosanitarnih sertifikata za tri zemlje, ali i za sve članice CEFTA sistema. Kada krene kamion iz mesta polaska, preko IT sistema se integrišu sva dokumenta koja prate pošiljku i na destinaciji se već zna kakva je roba i njen kvalitet i šta je sve od papira je prati. Ako je roba rizična, pregleda se, a ako nije ne mora detaljno”, naveo je Ðurđević.
Kako kaže, do kraja godine bi trebalo da se akredituju laboratorije Albanije i Severne Makedonije po sistemu EU, što je važno za ubrzanje prometa hrane, a PKS je, dodaje, insistirala da relevantne fitosanitarne, veterinarske, sanitrane i druge inspekcije imaju radne sastanke i da se što više uvezuju, kao i da je suština da sve funkcioniše po jedinstvenom sistemu čiji je model EU.
Na pitanje da li će inicijativa Otvoreni Balkan preživeti ukrajinsku krizu i kako vidi to što su pojedini mediji objavili da pojedine zapadne zemlje, pre svega, Velika Britanija, pokušavaju da zaustave OB i izvuku Severnu Makedoniju iz te inicijative, Ðurđević kaže da ne može da kometariše spekulacije, ali da zna da se sve dogovorene aktivnosti sprovode bez ikakvih problema i da postoji veliki entuzijazam administracija i političkih lidera da se inicijativa u punom formatu i sprovode.
Istakao je da se planiraju i nove aktivnosti, za potpisivanje sporazuma i memoranduma za saradnju u turizmu i kulturi i da je već par nacrta u opticaju, koji se usglašavaju.
Ðurđević je kazao da će na magrinama samitu u Skoplju krajem maja biti organizovan veliki sajam i festival vina, na kome će biti promovisana zajednička turistička ponuda tri zemlje.
“Rat u Ukrajini i invazija Rusije je uticala i uticaće ne samo na OB već i na evropsku političku strukturu i na duže staze imaće uticaje i na ZB, a možda i na Otvoreni Balkan”, napominje Ðurđević.
Ističe da je OB zamišljen kao inicijativa za povezivanje zemalja ili ekonomija ZB i stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora i tržišta, koje bi bilo priključeno ili integrisano u tržište EU.
U uslovima kada se zahteva jedna potpuna usaglašenost ili zajednička politika EU posebno u oblasti vojne i bezbednosne politike i u odnosima prema Ukrajini, sigurno će se očekivati od svih na Zapadnom Balkanu da svoju politiku usaglase sa politkom EU, navodi Ðurđević.
Napominje da je to jedan veliki izazov koji stoji pred Srbijom i nada se da će ga naša zemlja na najbolji način prevazići i da će nastaviti put evropskih integracija i regionalne saradnje.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
