SRBIJA – Drugi samit inicijative Otvoreni Balkan, tri godine nakon osnivanja, okupio je u Beogradu najviše predstavnike Srbije, Albanije i Severne Makedonije, ali i goste, predsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića, predsedavajućeg Veća ministara Bosne i Hercegovine Zorana Tegeltija, ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevluta Čavušoglua i predstavlja danas najznačajniji politički skup u ovom delu Evrope.
Otvoreni Balkan “rođen” je 2019. godine u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi, kao inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije Edija Rame i tadašnjeg premijera Severne Makedonije, Zorana Zaeva.
Ideja o jednom regionu, koji postaje jedno tržište, jedinstven prostor na kojem nesmetano cirkulišu roba i usluge, kao i radna snaga, a ujedno poziva i ostaje otvoren za druge države da mu se pridruže, polako počinje da se ostvaruje.
A šta je sve postognuto tokom tri godine postojanja inicijative Otvoreni Balkan?
U prvom kvartalu ove godine, stupili su na snagu:
- Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada
- Sporazum o povezivanju šena elektronske identifikacije građana,
- Sporazum o saradnju u veterinatskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje,
- Sporazum o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost (AEOS) što omogućava minimalno zadržavanje na graničnim prelazima,
- Sporazum o saradnji na Zapadnom Balkanu u oblasti priznavanja diploma i naučnih priznanja izdatih u visokoškolskim ustanovama i drugim ovlašćenim institucijama,
- Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti turizma za Zapadni Balkan,
- Memorandum o razumevanju u oblasti kulture, kao i
- Memorandum o razumevanju i saradnji poreskih uprava.
Tri države Otvorenog Balkana imaju zajedno oko 12 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod od 88.5 milijardi evra, što ih čini relevantnijim prilikom razgovora oko ekonomije, razvoja, pa i pristupanja drugim inicijativama, kao i Evropskoj uniji.
Uzmimo na primer turizam. Ukupna ostvarena bruto dodata vrednost sektora turizma i ugostiteljstva u tri zemlje Otvorenog Balkana u 2019. godini, uoči pandemije, iznosila je 1,2 milijarde evra, što je 1,7 odsto zajedničkog BDP.
Registrovan broj noćenja stranih turista u zemljama Otvorenog Balkana, u 2021. godini, zajedno je iznosio 3,8 milijardi evra ili 4,8 procenata BDP. Ovi podaci su zaista zavidni i pokazuju da regionalna saradnja i nesmetan protok ljudi u regionu zaista daje rezultate.
Procenjuje se da se direktni i indirektni doprinos sektora turizma BDP-u kreće od 20,5 odsto BDP u Albaniji, do 6,6 procenata BDP u Severnoj Makedniji i oko šest odsto u Srbiji, saopštili su iz Privredne komore Srbije.
U sektoru turizma i ugostiteljstva u sve tri ekonomije posluje, zavisno od obuhvata delatnosti, između 50.000 i 60.000 kompanija i preduzetnika i direktno je zaposleno oko 200.000 radnika dok ovaj sektor sa pratećim delatnostima, angažuje gotovo pola miliona ljudi.
Povezivanje sektora turizma i kulture kroz saradnju izdavača, festivala i drugih manifestacija omogućiće dodatnu podršku jačanju turističke ponude, a juče otvoreni Sajam vina u Beogradu sa 400 učesnika iz preko 20 zemalja koji su organizovale sve tri države Otvorenog Balkana najbolji je dokaz da saradnja podstiče rast, kako u privredi tako i u ljudskom potencijalu. Izlagači na Sajmu vina dolaze iz Albanije, njih 26, iz Severne Makedonije 40 i iz Srbije više od 170, a učestvuju i izlagači iz Crne Gore, BiH, Hrvatske, Slovenije, Italije, Francuske, Argentine i Čilea.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić najavila je da će kompanije iz NR Kine tokom sajma potpisati unosne ugovore sa proizvođačima vina. Spajanjem tržišta tri države u jedno, otvaraju se mogućnosti kreiranja jedinstvene ekonomske zone, konkurentnije i spremnije za privredne i ekonomske izazove.
Ovakva vrsta udruživanja nije ništa novo u svetu, pa samim tim ni u Evropi. Prednosti su ogromne. Neke od inicijative koje su nastajale tokom prethodnih decenija su nam poznate, kao što su Višegradska četvorka koju čine Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska ili Nordijska saradnja koja spaja Švedsku, Norvešku, Dansku, Finsku i Island.
Najvažniji cilj inicijative Otvoreni Balkan je da doprinese boljem životu građana regiona kroz omogućavanje slobodnog protoka robe, kapitala, usluga i ljudi i važno je da se ova inicijativa što više promoviše jer saradnja na ekonomskom nivou može da stvori snažne preduslove za politički napredak i saradnju. Tokom jučerašnjeg obraćanja predsednik Vučić je rekao – “posao (političara iz Otvorenog Balkana je) da rušimo breme istorijskih barijera i skidamo teški teret sa leđa naših potomaka”, a ovakve inicijative koje povezuju, grade i promovišu mir, stabilnost i bolju budućnost svih građana, u vreme kada se dešavaju sukobi na tlu Evrope, je istinski istorijski poduhat vredan pažnje.
Otvoreni Balkan podržava i Evropska unija. Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varheji ocenio je na poslednjem sastanku da je inicijativa Otvoreni Balkan dobra ideja i mogućnost da se u regionu promeni realnost i ubrza ekonomska integracija.
Otvoreni Balkan podržavaju i Sjedinjene Američke Države. Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da se nakada na Balkan gledalo kao na ratni region, a da se sada zahvaljujući inicijativi i prijateljstvu lidera koji ga predvode posmatra kao prostor sa “velikim resursima i preduzetničkim duhom“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
