NOVI SAD – Izložba „Zamišljene granice“ otvorena je juče 23. juna na Subinom platou u Limanskom parku, u okviru programskog luka „Tvrđava mira“ projekta Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture.
U ovom javnom prostoru izloženo je 49 jarbola, a zastave na jarbolima radovi su 23 umetnika i umetnica iz 15 zemalja.
Na otvaranju izložbe govorili su Vesna Latinov, direktorka galerije Bel Art, i kustosi Mirjana Radovanović i Miloš Miletić iz KURS-a.
Miloš Miletić je povodom otvaranja izložbe istakao:
„Naša polazišna tačka u kriranju koncepta Zamišljene granice je bila da propitamo šta znači Tvrđava mira. Zanimalo nas je koga i šta štiti ova tvrđava, i od koga, odnosno čega? U kontekstu Evropske prestonice kulture ta tvrđava se može povezati sa Evropom ili Evropskom unijom. Želeli smo da ukažemo na određene aspekte nasleđa Evrope, kao što su: kolonijalizam, imprerijalizam, evrocentrizam, Frontex. Da bi na što adekvatniji način odgovorili na ovu temu, odlučili smo da pozovemo učesnike koji su poreklom van EU. Takođe, važno nam je bilo da u izložbu uključimo učesnike iz bivše Jugoslavije, koji dele zajedničku prošlost, ali danas imaju drugačije pozicije.“
Mirjana Radovanović je o konceptu izložbe rekla:
„Naša ideja od počeka ovog projekta je da spojimo ljude iz različitih krajeva sveta čiji rad znamo, sa kojima smo imali priliku da se upoznamo tokom umetničkih rezidencija i projekata. Postavku smo podelili u tri celine. Prva se bavi savremenim problemima ekologije i vezom prirode i neokolonijalizma. Druga celina, možda najkompleksnija, okuplja radove koji se bave pitanjima kolonijalizma, savremenim migracijama i kako se Evropa odnosi prema ljudima koji sa globalnog juga migriraju ka centu. Treća celina je nada u bolju budućnost i predstavlja radove koji nam nude potencijalne odgovore za bolje sutra.“
Na otvaranju izložbe, umetnica Paula Baeza Pailamilla izvela je završni deo performansa „Zastava“, a izložba je simbolično otvorena dizanjem zastava na dva jarbola.
Ona je svoj rad opisala rečima:
„Uronila sam belu tkaninu u vode Dunava, reke koja protiče kroz Novi Sad. Zatim sam je vukla kroz različita mesta obilazeći grad. Tkanina je ostavljena na Subinom platou da pokaže kako je promenila boju i teksturu i kako je impregnirana terenom kroz koji je prošla.“
Učesnici izložbe su Alaa Abu Asad i Ulufer Çelik (Palestina i Turska, Holandija), Selma Asotić (Bosna i Hercegovina, SAD), SABA – Silvia Amancei i Bogdan Armanu (Rumunija).
Nika Autor (Slovenija), bak.ma digital media archive of social movements (Özge Çelikaslan, Bilge Emir) (Turska), Leslie Fernandez Barrera (Čile), Fokus grupa (Hrvatska), Jelena Grujičić (Srbija), Vladan Jeremić i Rena Redle (Srbija), Filip Jovanovski i Ivana Vaseva (Severna Makedonija), Ena Jurov (Hrvatska), Adela Jušić (Bosna i Hercegovina), Yazan Khalili (Palestina), Uroš Krčadinac (Srbija), Haytham el-Wardany (Egipat), Bojan Mrđenović (Hrvatska), Paula Baeza Pailamilla, kustos Ignacio Szmulewicz (Čile), Pravo na vodu (Srbija), Nataša Prljević i Joshua Nierodzinski (Srbija, SAD), (Srbija, SAD), Baris Seyitvan (Turska), Daniel Toca (Meksiko), Jaśmina Wójcik (Poljska), Ala Younis (Jordan).
Za 6. jul zakazano je javno vođenje i razgovor o izložbi, a učešće su potvrdili Rena Redle, Vladan Jeremić i Nataša Prljević.
Srbija se dugi niz godina graniči sa Evropskom unijom.
Geografski nesumnjivo deo evropskog kontinenta, kulturološki Srbija je uvek na granici, često okarakterisana kao spoj istoka i zapada, evropske kulture i orijenta.
Istorijski ova pozicija sa sobom nosi i pozitivne aspekte, pre svega u domenu otvorenosti, multikulturalnosti društva i raznovrsnog kulturnog nasleđa, koje se poslednjih decenija nažalost nasilno briše i prekraja.
Iskustvo koje imamo govori da mnogo toga zajedničkog delimo sa neevropljanima, a posebno tretman unutar EU.
Ipak, naše poznavanje kulture i istorije umetnosti je evrocentrično i u velikoj meri zanemaruje specifičnosti drugih kultura i njihovo nasleđe.
Iz te pozicije KURS pristupa pojmu „Tvrđava mira“ koji otvara mnoga pitanja o evropskom nasleđu i odnosu spram drugih naroda i kultura: gde počinje ta tvrđava i ko je njen tvorac, ko ili šta je pretnja za mir koji ta tvrđava štiti, te ko, kako i kada ima dozvolu da uđe u tvrđavu, i da li je slobodan kada unutra kroči.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
