BEOGRAD – Svečano otvaranje izložbe “Mihailo Janketić – Pozorišna posveta” autorke Biljane Ostojić, u prisustvu najuže porodice pokojnog glumca i pedagoga, održano je večeras u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu.
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je novu postavku o velikom srpskom glumcu rečima da joj je veliko zadovoljstvo što joj je pripala čast da govori o jednom od najvećih glumaca Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Multimedijalna izložba posvećena je srpskom dramskom umetniku Mihailu Miši Janketiću (1938-2019), koji je pođednako gradio uspešnu karijeru u pozorištu, televiziji i na filmu, a sadrži raznovrsne fotografije, pozorišne plakate i video inserte iz mnogih predstava.
“Svojim ulogama Mihailo Janketić je ostavio neizbrisiv trag u našoj kulturi. Njegovo bogato stvaralaštvo večeras je predstavljeno u Muzeju pozorišne umetnosti koje već sedam decenija čuva vrednu umetničku i pozorišnu građu. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, ovaj muzej je nedavno rekonstruisan i od večeras je otvoren za posetioce”, izjavila je Maja Gojković.
Ona je u svom govoru na otvaranju izložbe istakla da je Janketić pravi doajen koji će zauvek ostati upamćen po svojim briljantnim pozorišnim ostvarenjima.
Pozorišna biografija glumca svedoči o posvećenosti, profesionalnoj izuzetnosti, nagradama i priznanjima publike i kritike – počast glumačkom i umetničkom trajanju od punih 60 godina na najznačajnijim beogradskim, srpskim i jugoslovenskim pozornicama.
“Imao je retku moć transformacije, tako da je na repertoaru mogao igrati ruske klasike, moderne anglo-saksonske komade i književnost i nacionalnu literaturu. Bio je i veliki ljubitelj poezije koju je često govorio, nadahnuto recitovao, a kao profesor glume delio je svoje umeće mladima”, naglasila je Gojković.
Postavka je prikaz glumačkog putovanja značajnog umetnika, sačuvanih pozorišnih trenutaka kroz uloge koje su obeležile epohu, pozorišnu umetnost, nacionalnu kulturu.
“Ako damo sebi malo slobode, i napravimo paralelu između različitih geografskih i društvenih konteksta, izvesno je da bi svojim načinom glume i žarom, Janketić ostvario zapaženu karijeru na Brodveju i u Holivudu, i dostigao nivo svetskih zvezda. Večeras izložba o Mihailu Janketiću je najava za mnoge programe koji prikazuju našu izuzetno bogatu istoriju pozorišne umetnosti. Ovo veče predstavlja novi život Muzeja pozorišne umetnosti”, zaključila je Maja Gojković.
Istaknute su nagrađene predstave, uloge koje su za glumca lično, kritiku i publiku imale posebno značenje – od prvih glumačkih iskustava 1959. do poslednje pozorišne uloge 2019, predstavljene hronološkim redom, kao priče sa naslovom, fotografijama, i citatima kritike, prema potpisnici kataloga Biljani Ostojić, ujedno i autorki nove izložbe.
Cherka glumca, Milica Janketić, i sama glumica, primetila je da je pozorišna umetnost veoma specifična, jer kada predstava traje, ona samo tada postoji u svom izvođenju.
“Kada se završi, predstavu onda dalje ne možemo sačuvati, barem ne u onom izvornom obliku kako to ume film, književnost ili slikarstvo. Tako i svaki glumac živi i svetli na pozornici u svojoj kratkotrajnoj pozorišnoj večnosti. I onda nestaje. Ali ono što ostaje posle svake predstave i izvođenja jeste taj neizbrisiv trag u našoj duši, jedna istina i sećanje koje mi u svojim mislima i emocijama ponovo proživljavamo”, kazala je Milica Janketić.
Ona smatra da je tako i sa ljudima – oni odu i posle njih je tu sve ono što su stvorili i ostavili za sobom, iako oni sami nisu više prisutni u materijalnom obliku.
Sastavni deo izložbenih panoa su i audio-vizuelni segmenti – inserti iz uloga kao i izbor iz poezije koju je Mihailo Janketić tokom cele karijere govorio sa posebnim uspehom, nadahnućem i ljubavlju.
“Iako su tu plakati predstava i svedoče tolike uloge i nagrade, ono najvažnije jeste trag u srcima i dušama porodice i gledaoca koji je imao prilike da prisustvuje toj pozorišnoj čaroliji našeg oca, muža i dede”, navela je ćerka, a sa njom su bili brat Marko Janketić, popularni glumac, majka Svjetlana i drugi iz najuže porodice.
Posle završene Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, profesor Josip Kulundžić usmerio je glumački senzibilitet Janketića kada je izjavio da je on glumac savršen za Jugoslovensko dramsko pozorište.
U tom periodu to je kadrovski i repertoarski najprestižnije pozorište, sa glumačkom elitom, koju su činili – Stevo Žigon, Ljuba Tadić, Slobodan Perović.
Kao statista, na scenu je stao 6. januara 1960. a debitovao 1961. ulogom Trećeg glasnika u predstavi “Ričard Treći”, ubrzo je usledila i uloga Boška Jugovića u predstavi “Banović Strahinja”, za koju su mu kolege rekle da predstavlja početak jedne uspešne glumačke karijere.
Tako je JDP postalo do kraja života njegovo matično pozorište gde je odigrao 68 uloga, bio je najmlađi prvak, kasnije „stub teatra“ i nosilac repertoara, odnosno prvak.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
