BEOGRAD – Poslovni forum Srbija – Egipat u organizaciji Privredne komore Srbije počeo je u Palati Srbija uz učešće brojnih domaćih i egipatskih poslovnih ljudi i najviših zvaničnika dve zemlje.
Na početku foruma učesniciima su se obratili predsednici Egipta i Srbije, Abdel Fatah al Sisi i Aleksandar Vučić.
U biznis forumu učestvuje više od 30 kompanija iz Egipta i oko 100 privrednika iz Srbije.
Na prvoj sesiji govoriće ministarka trgovine, tuzrizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministarka indsutrije i trgovine Egipta Nevin Gamea, predsednik Federacije egipatskih indsutrija Mohamed Zali al Havedi i predsednik Federacije trgovinskih komra Egipta Ibrahim Mahmud al Arabi.
Uoči foruma održane su prezentacije Razvojne agencije Srbije “Zašto investirati u Srbiju” i Federacije egipatskih, afričkih i mediteranskih komora “Poslovati sa Egiptom”.
Nakon foruma planirani su susreti srpskih i egipatskih kompanija iz sektora poljoprivrede, gradevinarstva i infrastrukture, energetike, zdravstva, turizma, telekomunikacija i Informatičkih tehnologia.
Prethodno je, tokom bilateralnog sastanka zvaničnika dveju zemalja, potpisani memorandum o saradnji u nizu oblasti.
Među potpisanim dokumentima je i Memorandum o razumevanju između vlada Srbije i Egipta u oblasti poljoprvrede Branislav Nedimović i ministar spoljnih poslova Samih Šukri.
Potpisan je i Memorandum o razumevanju o saradnji Razvojne agencije Srbije (RAS) i Uprave slobodnih zona GAFI o jačanju biiateralnih investicionih odnosa, Memoradum o razumevanju između RAS-a i Agencije za mala i srednja preduzeća Egipta.
Egipatska ekonomija je druga najjaca privreda u arapskom svetu, posle Saudijske Arabije.
Najveći deo egipatske ekonomije oslanja se na turizam i izvoz nafte i gasa, kao i na prihode od Sueckog kanala.
U prva tri meseca ove godine, ukupna robna razmena Srbije i Egipta povećana je za više od 72 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine, saopštilaje Privredna komora Srbije.
Stanić: Ima potencijala za bolju saradnju Srbije sa Egiptom
Privredna saradnja Srbije i Egipta kao i robno – trgovinska razmena u odnosu na ovaj period prethodne godine je značajno povećana, ali i dalje ispod potencijala i poseta egipatskog predsednika El Sisija koju će pratiti i poslovni forum trebalo bi da da jasne smernice u smislu daljeg razvoja ekonomskih odnosa Srbije i Egipta, kazao je danas Bojan Stanić iz Sektora za analitiku Privredne komore Srbije.
On je naveo da Srbija u Egipat izvozi najviše proizvode duvanske industrije i specijalnu vojnu oprema, ali da ima i određenih poljoprivrednih mašina, a da kada je reč o uvozu u našu zemlju iz Egipta to su pre svega određena hemijska jedinjenja, soli i voće.
“Kada govorimo o ovoj godini, značajan je uvoz Uree iz Egipta, što je imalo koristi za prozvodnju veštačkog đubriva i snabdevanje osnovnim sirovinama poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Stanić za RTS.
Što se tiče infratrukturne saradnje Stanić je kazao da postoji interesovanje i da će na današnjem poslovnom forumu biti prisutno oko 200 privrednika iz oko 100 kompanija, i da postoje najave naših privrednika za ova ulaganja, kao što je na primer, planirana izgradnja fabrike Eliksir u Egiptu.
Stanić je posebno istakao da je ova poseta značajna za nas poljoprivredni sektor, jer će, kako je kazao jedna od tema razgovora biti kako da se smanje uvozne carine na robu iz Srbije, a posebno na poljoprivredne proizvode. On je dodao da je Egipat zemlja koja je ušla u procese digitalizacije privrede i da će to značajno olakšati komunikaciju, a dodatno i otvaranje direktne avio-linije Kairo – Beograd.
Nna pitanje koliko bi novi paket sankcija evropske unije ka Rusiji mogao dauzdrma svetsko i evropsko tržište metala, Stanić je objasnio da je cena zlata koja je trenutno 1.700 dolara po unci relativno niska s obzirom na trenutnu neizvesnost na međunarodnom tržištu.
“Kada govorimo o tim sankcijama koje se uvode treba napomenuti da su određene zemlje u Evropi, pre svega Velika Britanija koje je i najznačjaniji uvoznik zlata iz Rusije već uvela tu zabranu, tako da ovo uvođenje na nivou evropske unije će više biti simbolično”, rekao je Stanić.
On je dodao i da je jedan deo kapitala otišao u dolare zbog “zaokreta koji su napravili investitori”
“Sa druge strane ono što treba istači jeste da su investitori i blago napravili zaokret u smislu da je jedan deo kapitala otišao u dolare iz prostog razloga što je njegova vrednost značajno porasla, i što su prinosi na dolare sada žnačajno veći, i iz tog razloga sada jednostavno imate ovu cenu zlata koja je relativno niska”, istakao je Stanić.
On je dodao da su određene sankcije koje su ranije uvedene novim paketom olabavile one sankcije koje se odnose na poljoprivredne proizvode iz Rusije i veštačka đubriva.
Što se tiče pada cena bakra, čeličnih proizvoda Stanić je naglasio da postoji neizvesnost koja je dovela do toga da se uspori privredna aktivnost na svetskom nivou jer pandemija još nije završena i dešava se rat u Ukrajini, i dodatno inflacija je visoka.
“Na sve to treba dodati to što je Kina odlučila da ne stimuliše tržište metala kao što je to radila tokom 2008. godine i tokom 2015. i 2020. kada su takođe svetsku privredu zadesile krize i to je sve dovelo do toga da kompozitni indeks metala padne za oko 20 procenata u odnosu na početak godine, bakar se kreće oko 7.400 dolara po metričkoj toni i to je značajno niže, nekih 35 procenata u odnosu na početak godine što puno govori o tome da je manja potražnja u prerađvačkoj industriji”, kazao je Stanić.
On je kazao da ne treba očekivati da će cena bakra nastaviti da pada mnogo u narednom periodu, jer je on, kako je kazao, sirovina koja se značajno koristi u energetici, a sada će se zemlja zbog energetske kriza koja će potrajati odlučiti na to da posebno ulaže u obnovljive izvore energije, a tu se pre svega koristi bakar.
Stanić je rekao da je nafta u odnosu na početak godine oko 35 procenata viša nego što je bila, tako da je ona i dalje relativno visoka, nije reč o padu cene.
“Ono što je uticalo na pad cene nafte jeste što se očekivalo da će se napraviti taj dogovor između SAD i Saudijske Arabije da zacajno povećaju proizvodnju, a oni su rekli da to ne mogu da urade jer je to tržisna stvar, i da bi trebalo da postoji mnogo veća tražnja da bi oni povećali proizvodnju, ali i određene zabrane koje su uvedene na uvoz ruske nafte u praksi ne funkcionišu u potpunosti, na američko tržiste takođe dolazi ruska nafta”, kazao je Stanić.
Stanić je istakao da se privrednici najviše žale na porast cene nafte, i da iako su pale cene metala pala je privredna aktivnost na globalnom nivou.
“Na globalnom nivou prema novim projekcijama MMF-a očekuje se da značajno bude niži privredni rast ove godine nego što je planirano pre par meseci, sa druge strane treba istaći da je moguća recesija u određenim delovima Evrope, pre svega u Nemačkoj, i u istočnom delu Evrope”, rekao je Stanić.
On je dodao da je situacija inflacijom van kontrole i da postoji određena zabrinutost centralnih banaka vodećih država, pre svega Amerike i Evropske unije da će preveliko podizanje kamatnih stopa dodatno otežati situaciju u smislu usporavanja privrede.
“Iz tog razloga amerikanci sada odlučuju da manje podignu kamatnu stopu nego što su inicijalno očekivali, isto se tako i u EU očekivalo, da bude povećanje kamatne stope značajno više međutim sada se govori o tih nekih 0,5 procentnih poena”, objasnio je Stanić.
O tome koliko bi pad cena građevinskog materijala mogao da utiče na smanjenje cene stambenog kvadrata, Stanić je kazao za tržiste Srbije to jeste značajno smanjenje troškova izgradnje, ali da oni suštinski ne utiču na krajnju cenu stana, jer su tu uključene i kupoprodajne marže, zemljište i lokacija.
Do kraja godine sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom
Ministarka trgovine, turizma i tekeklmunikacija Tatjana Matić najavila je danas, na srpsko-egipatskom poslovnom forumu, da bi do kraja oktobtra, a najkasnije do kraja ove godine trebalo da bude potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta.
“Dogovorili smo se danas da ćemo sve naše snage usmeriti kako bi do kraja godine ili do kraja oktobra imali usaglašen Sporazum o slobodnoj trgovini, jer imajući u vidu dešavanja na globalnoj sceni, ekonomsku krizu koju je proizveo rat u Ukrajini, svi vidimo veliku korist da tražimo nova tržišta i nove trgovinske partnere, a posebno kada su to tradicionalno prijateljski narodi kao što je egipatski”, izjavila je ministarka na skupu koji su otvorili predsednici Srbije i Egipta Aleksandar Vučić i al Sisi.
Matićeva je dodala kako su danas potpisan dokument o strateškom partnerstvu dveju zemalja i drugi bilateralni dokumenti važni, jer su tržišta Srbije i Egiota komplementarna.
Na forumu učestvije stotinka srpskih i 30 kompanija iz Egipta, a preddednik Privredne komore Srbije Marko Čadež najavio je da će u toku dana biti održano više od 400 bilateralnih sastanaka prisutnih biznismena.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
