Ako zamislimo našu planetu za nekoliko desetina miliona godina od sada, homo sapiens kao vrsta je verovatno odavno nestao, zbrisan masovnim izumiranjem koje je i sam potpomogao. Koje će tragove čovečanstvo ostaviti u drevnim slojevima stena kako bi ih budući paleontolozi otkrili, proučavali i odgonetnili?
To je pitanje na koje su dvoje paleontologa pokušali da odgovore u novoj knjizi.
Definišući testament čovečanstva će se dramatično razlikovati od skeleta, kostiju i drugih bioloških tragova koji predstavljaju današnje fosilne zapise, prema paleontolozima Sari Gabot i Janu Zalaševiču sa Univerziteta Lester u Ujedinjenom Kraljevstvu, autorima knjige Odbačeni: kako će tehnofosili biti naše konačno nasleđe.
Na Zemlji se već pojavljuje potpuno novi raspon fosila i novi stil fosilizacije, navode autori. Proizvedeni predmeti – plastične flaše, hemijske olovke, betonske zgrade, kesice čaja, turbine na vetar, mobilni telefoni, majice, aluminijumske limenke – nadmašuju živi svet i formiraće karakteristične, iako ponekad teške za tumačenje, tragove našeg postojanja.
Fosilizacija se retko dešava i da bi se fosilizovali ostaci biljaka i životinja potrebno je da se sklopi više okolnosti, objašnjavaju autori u intervjuu za CNN.
– Ako želite da postanete izuzetno lepo očuvani fosil, gde su sačuvana sva vaša meka tkiva, onda želite da umrete u sedimentima koji su anoksični (bez kiseonika) ili hipersalanitetni. Ali većina materijala koje pravimo zapravo ima veći potencijal očuvanja od organskih materijala – objašnjava Sara Gabot.
Proizvodimo predmete i materijale da budu super izdržljivi, da se odupru vremenskim uslovima, da se odupru sunčevoj svetlosti, da se odupru habanju i da ih druge životinje ne pojedu, i tako dajemo svim ovim materijalima šansu da budu fosilizovani.
– Onda sve ovo odlažemo na džinovske deponije, gde oduzimamo vodu i umotavamo ih u plastiku, i pravimo od njih džinovske sarkofage, koji stvaraju fantastične uslove da ove stvari postanu fosilizovane – dodaje Gabotova.
Kako bi plastično predstavio šta će se dogoditi, Zalaševič kao primer navodi gradove poput Nju Orleansa i Amsterdama koji su smešteni na zemljištu koje tone, takozvanim „tektonskim pokretnim stepenicama naniže“. Istovremeno, pošto nivo mora raste, ovi gradovi će biti potopljeni. Sve vrste podkonstrukcija, svi šipovi, sistemi metroa i tako dalje, imaju izuzetno dobre šanse da prežive manje-više netaknuti.
– Jednom kada ste zakopani, kada se na vama nakupi sediment, onda su šanse za fosilizaciju zaista dobre. Soliteri i ostale građevine, vremenom će se raspasti u ruševine. Imali biste neku vrstu sloja ruševina, čiji će deo biti ponovo sačuvan, jer će biti pod vodom. Imaćete ove megafosile, mega tehnofosile, koji će se prostirati na hiljade kvadratnih kilometara – ističe paleontolog.
Još jedan veliki signal na koji bi naša buduća civilizacija mogla da naiđe je nedostatak biodiverziteta, napominje Gabotova.
– Oni će videti masu i masu životinja koje uzgajamo da bismo jeli: kokoške i krave. Sada znamo da su samo četiri odsto sisara na planeti divlji sisari. To je zapanjujuće. U stvari, već sada na našoj planeti ima više domaćih pasa nego divljih sisara. Videće ovu ogromnu rekonfiguraciju raznolikosti života – zaključuje Sara Gabot.
