Nema slađih lubenica od onih iz Deronja kod Odžaka, u šta se i ovog leta uveravaju kupci, ali su “gorke” proizvođačima, jer tvrde da, ako bostanu ne poraste vrednost, neće uspeti da pokriju ulaganja.
Lubenice se na pijacama, u piljarnicama i u marketima prodaju za 50 do 70 dinara po kilogramu, ponegde čak i za 39 dinara. Otkupljivači plaćaju 20 do 25 dinara, što deronjske bostandžije, kako kažu, vodi u propast.
– To je cena koja je ista kao i lane, ali je razlika u tome što su u međuvremenu znatno poskupeli gorivo, đubrivo, zaštitna sredstva, seme. Povećana je i satnica za berače, sa 300 na 400 dinara. Ako otkupna cena uskoro ne skoči, odlazimo u minus, a površine pod bostanom će dogodine biti upola manje – kaže Jovan Marić.
Lane je rod lubenica u Deronjama bio 70 do 80 tona po hektaru, a ove sezone je, navodi Marić, umanjen zbog velikih temperaturnih promena tokom proleća, kao i tropskih vrućina.
Marić je na dva hektara, koliko je odvojio za lubenice, primenio setvu u tri etape, što bi, ako bude sunca bez žege, obezbedilo ukusne plodove do kraja avgusta. On isporučuje rod nakupcima širom Bačke, a gazdinstvo “Bostan Kompalić” piljarnicama i marketima u Novom Sadu i Beogradu.
– Mnogo je lubenica na tržištu, zato im je otkupna cena tako niska. Još ih ima uvezenih iz Albanije, koje su nakupci preuzeli za 10 evrocenti po kilogramu, pa mogu jeftinije da ih prodaju i prave konkurenciju domaćim proizvođačima – napominje Sava Kompalić.
On kaže da su cenu lubenica oborili i uzgajivači iz Srema, gde ranije počinje berba bostana. Davali su ih nakupcima za 18 dinara.
– Sremci ne kaleme lubenice, pa su one zato manje otporne i moraju što pre da se uberu. To je razlog zašto ih jeftinije prodaju. Kad “prođu” sremske i uvozne, zbog manje ponude trebalo bi da poskupi otkup naših lubenica – zaključio je Kompalić.
Mnogo posla, a nesigurna dobit, kao i nedostatak sezonaca za branje, razlozi su zbog koji su Kompalići prepolovili proizvodnju lubenica sa 10 hektara na 10 jutara. Površine su smanjili i mnogi drugi proizvođači, ali niko nije potpuno odustao od gajenja bostana, jer je to u Deronjama tradicija. Gubitke na lubenicama nadomeštaju baveći se stočarstvom, ratarstvom i povrtarstvom, naročito proizvodnjom kupusa.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
