Kao i kod drugih alkoholnih pića, kalorije u vinu se mogu lako odrediti. Međutim, vino može biti deo uravnotežene ishrane kada se konzumira u umerenim količinama.
Postoje istraživanja koja podržavaju potencijalne zdravstvene prednosti vina, a kako nam početkom septembra dolazi međunarodni sajam vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana”, koji će se održati od 1. do 4. septembra pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije, u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, nutricionistkinja Tijana Mladenović nam oktiva koje vino šta nosi sa sobom.
CRVENO VINO
Crveno vino je alkoholno piće koje se pravi od fermentisanog grožđa. U zavisnosti od sorte ili mešavine grožđa, sorta vina menja boju i ukus. Pošto se pravi od crvenog ili ljubičastog grožđa, crveno vino ima neka antioksidativna svojstva.
Preporučena količina konzumiranja vina je 1 čaša ili oko 150 ml, a ovo su nutritivne vrednosti za tu količinu:
Kalorije: 125
Masti: 0 g
Natrijum: 5,9 mg
Ugljeni hidrati: 3,8 g
Vlakna: 0 g
Šećeri: 0,9 g
Proteini: 0,1 g
Ako popijemo čašu vina unećemo nešto manje od četiri grama ugljenih hidrata, uključujući jedan gram šećera. Za razliku od svežeg grožđa, crveno vino ne sadrži vlakna. Procenjeno glikemijsko opterećenje vina je nula. U vinu nema kalorija koje dolaze iz proteina ili masti.
Različite vrste vina obezbeđuju različite vitamine i minerale, ali vino uopšte nije dobar izvor mikronutrijenata.
Čaša crvenog vina obezbeđuje 0,2 mg mangana, ili oko 10% dnevnih preporučenih potreba. Takođe sadrži male količine gvožđa, magnezijuma, fosfora i kalijuma. Broj kalorija u vinu zavisi od vrste vina i količine. 150ml crvenog vina obezbeđuje oko 125 kalorija. Međutim, crveno vino se često služi u većoj čaši od belog vina i lako je popiti više.
Neke studije sugerišu da crveno vino može pružiti određene zdravstvene prednosti s tim što se treba držati preporučene količine. Preporučena količina podrazumeva jednu čašu vina dnevno za žene i jednu do dve čaše dnevno za muškarce.
Dokazano je da resveratrol, flavonoid koji se nalazi u crnom vinu, poboljšava zdravlje srca. Istraživanja pokazuju da resveratrol deluje na neutralizaciju slobodnih radikala kiseonika i pomaže u sprečavanju krvnih ugrušaka, smanjujući ukupan rizik od hroničnih bolesti.
Konzumiranje umerene količine crvenog vina može pomoći i u kontroli dijabetesa tipa 2.
Prateći više od 5500 učesnika studije tokom sedam godina, utvrđeno je da blaga do umerena konzumacija vina može smanjiti rizik od depresije.
Crveno vino može imati pozitivan efekat na dugovečnost kada je deo mediteranske ishrane. Umerena dnevna konzumacija crvenog vina (jedna do dve čaše dnevno) može pomoći u prevenciji bolesti i omogućiti duži život.
Ishrana koja uključuje sir, crveno vino i jagnjetinu može poboljšati kognitivne performanse, suzbijajući povećanje rizika od Alchajmerove bolesti.
Dok umerena konzumacija vina može doneti neke zdravstvene benefite, prekomerna konzumacija ima negativne efekte i posledice.
BELO VINO
Belo vino je fermentisano od grožđa, ali bez kožice, zadržavajući svetlu žutu ili zlatnu boju. Za pravljenje belog vina mogu se koristiti različite vrste grožđa. Pošto je belo vino fermentisano bez kožice, ono sadrži mnogo manje resveratrola od crvenog.Belo vino može biti deo dobro izbalansirane i zdrave ishrane, ali sa akcentom na umerenost.
Nutritivne vrednosti za jednu čašu ili 150ml belog vina:
Kalorije: 121
Masti: 0 g
Natrijum: 7,4 mg
Ugljeni hidrati: 3,8 g
Vlakna: 0 g
Šećeri: 1,4 g
Proteini: 0,1 g
Broj kalorija i ugljenih hidrata u belom vinu može da varira u zavisnosti od vrste i veličine čaše. Ako odaberete slatko belo vino unećete više kalorija, ugljenih hidrata i šećera. Sa konzumiranjem belog vina se lako pretera jer je, za razliku od crvenog vina, providno što mozak detektuje kao vodu pa treba obratiti pažnju.
Brojne studije su istraživale uticaj konzumiranja alkohola na zdravlje. Mnogi su se posebno fokusirali na konzumaciju crnog vina, ali neki su ciljali i na druge vrste alkohola, uključujući belo vino i pivo. Količina konzumiranog alkohola čini veliku razliku.
Belo vino sadrži male količine mikronutrijenata, uključujući vitamin B6 i magnezijum. Belo vino sadrži mnogo manje resveratrola od crvenog vina. Ukupan sadržaj polifenola u crvenom vinu meri se hiljadama ekvivalenata galne kiseline, dok se belo vino meri samo stotinama. Crveno vino ima šest puta više resveratrola od belog vina.
Lagani do umereni unos alkohola nije povezan sa dobijanjem kilograma dok je obilno konzumiranje alkohola povezano sa gojaznošću.
ROSE VINO
Rose je ružičasto osvežavajuće slatko vino koje obično ima dosta šećera. To znači da bi mogao biti kaloričniji od suvog belog i crvenog vina.
Rose je strukturno isto kao belo i crveno vino. Grožđe se bere iz vinograda, unosi u vinariju, sok od grožđa fermentiše da bi se dobio alkohol. Međutim, postoji nekoliko ključnih koraka koji rozeu daju njegovu kultnu ružičastu boju. U neka slađa vina se dodaje šećer.
Sadržaj šećera u vinu se generalno meri nivoima preostalog šećera od grožđa nakon procesa fermentacije.
Nutritivne vrednosti za jednu čašu ili 150 ml rose vina:
Kalorije: 126
Masti: 0 g
Natrijum: 7,6 mg
Ugljeni hidrati: 5,8 g
Vlakna: 0 g
Šećeri: 5,8 g
Proteini: 0,6 g
Suva vina mogu imati između 1 i 10 grama šećera po čaši, dok slatka vina poput rozea mogu imati između 35 i 120 grama. Sadržaj kalorija i nutritivni profil zavisi od sorte.
Kada su u pitanju zdravstveni benefiti, rose vino je slično crvenom vinu kada je u pitanju proces proizvodnje i antioksidativna svojstva. Antioksidansi u rozeu čine ga zdravijim izborom u odnosu na belo vino.
Iz ovoga možemo zaključiti da crveno vino ima prednost nad belim, kao i roze, kako kod osoba koje žele da izgube kilograme tako i zbog zdravstvenih benefita. Bilo da se odlučite za crveno, belo vino ili roze, obratite pažnju na količinu i uživajte! Živeli!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
