POŽAREVAC – Radomir Rade Marković (75), bivši šef Resora državne bezbednosti Srbije, koji u požarevačkom zatvoru „Zabela“ služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora, izgubio je status povlašćenog zatvorenika i oduzeta mu je kućica u krugu zatvora u kojoj je godinama bio smešten.
Prema nezvaničnim informacijama iz zatvora, Marković je prebačen u grupnu sobu ozloglašenog Sedmog paviljona sa ostalim osuđenicima. Kućicu je potom dobio izvesni Bufon iz Mladenovca.
– Zatvorenici imaju svoje zakone i „sivu eminenciju“. Bufon nije poznat i osuđen je za sitnija dela, ali je jak među osuđenicima. On je tu boravio neko vreme, pa je vraćen među ostale. Trenutno je u kućici izvesni Peda, koji takođe nije posebno poznat – kaže naš izvor.
Bivši šef srpske tajne policije u zatvoru je ranije imao malu baštu, a gajio je kučiće i mačke. Krajem prošle godine, oboleo je od korone, pa je bio izolovan u posebnoj ćeliji kako ne bi zarazio druge. Kad je ozdravio vraćen je u svoju kućicu. Inače, dobio je i veliki akvarijum i starao se o ribicama.
Marković je, inače, bio magacioner u zatvoru i vodio računa o garderobi i posteljini robijaša. U glavnom magacinu zadužen je bio da popisuje ćebad, sredstva za higijenu, kao i lične stvari zatvorenika, koje im nisu uvek potrebne.
Nadzirao kanalizaciju
Pre toga, Marković je nadzirao sistem kanalizacije. Kontrolisao je otpadne vode unutar zidina zatvora. Posle 15 godina robije, kako kaže naš izvor iz zatvora, skinut je sa prebrojavanja, ali nikad ne sme da izlazi iz kruga“Zabele“.
Rade je osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine. Osim ovog zločina, bivši šef tajne srpske policije proglašen je krivim i za umešanost u otmicu i mučko ubistvo Ivana Stambolića. Sa još trojicom pripadnika DB optužen je i za ubistvo novinara i vlasnika “Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije, ali je to suđenje počelo iznova i uskoro bi trebalo da bude izrečena presuda. Na prethodnom suđenju, bio je osuđen na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo.
Marković je uhapšen 23. februara 2001.godine. Prvih šest i po meseci proveo je u samici Centralnog zatvora. U međuvremenu je, u sudskim procesima koje su pratili mnogobrojni problemi i nesuglasice, čak i među sudijama koje su u njima učestvovale, za navedene zločine osuđen na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Ostao je pri tome da u zločinima nije učestvovao, čak je tvrdio i da nije imao saznanja u vreme kad su se ti zločini dogodili.
Na čelu DB bio je oko dve godine. Upravo u vreme njegovog rukovođenja službom dogodili su se zločini, koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način dovođene u vezu sa DB neuporedivo duži. Na to mesto imenovan je u novembru 1998, ali je na dan formiranja Vlade Srbije krajem 2000. podneo ostavku.
Trešće se političari DOS
Odmah posle hapšenja, nova vlast Markoviću je, navodno, nudila da govori bez ikakve protivusluge, što je on odbio. Drugi put je to urađeno u vreme vanrednog stanja i akcije “Sablja”, ali država ni tada nije uspela da izvuče informacije od Markovića. On je do danas rešio da ćuti i tvrdi da ništa ne zna.
Advokat Radeta Marković je ranije najavio novu knjigu, od koje će se, kako je rekao, tresti mnogi političari iz vremena DOS. Pre nego što je uhapšen, Marković je, naime, bio optužen da je nezakonito sklonio određene dosijee i dokumentaciju RDB. Zbog toga je protiv njega i njegovih saradnika vođen jedan sudski proces. Bili su optuženi da su krajem oktobra i početkom novembra 2000. preuzeli kopije disketa sa dosijeima 16 opozicionih političara i ličnosti iz javnog života, u tada tek okončanoj eri Slobodana Miloševića.
Po oceni suda, nije bilo dokaza koji bi potkrepili optužnicu, pa su sva trojica pravosnažno oslobođeni sumnje da su odali državnu tajnu. Sva je prilika da Marković raspolaže tajnim podacima za koje se veruje da predstavljaju pretnju državi.
