Poslednjih desetak godina kozarstvo je postalo sve popularnije u našoj zemlji.
U Vojvodini trenutno ima oko 15 veoma uspešnih kozarskih farmi sa kvalitetnim grlima i još boljim proizvodima. Četiri gazdinstva iz pokrajine su oformila i prvu Kozarsku zadrugu sa oko 250 koza. Jedan od osnivača zadruge, Radivoje Popović iz Veternika kaže da sada mnogo bolje prolaze na tržištu i iz godine u godinu imaju sve više kupaca.
– Četiri gazdinstva, iz Veternika, Suseka, Gajdobre i Futoga rešila su da oforme prvu kozarsku zadrugu prvenstveno jer se mali proizvođač, farmer nigde ne vidi. Udruženi svakako možemo bolje da istupamo na tržištu, da budemo konkurentniji. Naša proizvodnja se zasniva na tradicionalnom načinu, baš onako kako su naši očevi i dedovi radili – kaže Popović.
– To je tradicionalna receptura koja se pokazala kao veoma uspešna. Imamo kozije proizvode, mleko, sir i surutku. Najviše prodajemo naš hercegovački sir u maslinovom ulju, a za njim sledi i dimljeni koziji sir, trapist – dodaje on.
Kozarstvo je u usponu poslednjih desetak godina i kako kaže sagovornik Agrokluba, postoje tri vrste kozara. Mali sa 10 do 15 koza, zatim oni kojima je kozarstvo dopunska delatnost sa 30-ak grla i profesionalni kozari sa 100 i više koza.
– Čini mi se da najbolje prolaze oni koji imaju do 30-tak koza. Sasvim dovoljno da mogu dobro da zarade, jer im kozarstvo nije prioritetan posao. U poslednje vreme zbog korona virusa potražnja kozijeg mleka i proizvoda, poput surutke i jogurta izuzetno su postali traženi. I ranije smo svi znali da su kozije mleko i svi proizvodni od njega izuzetno zdravi, ali tokom pandemije kada su i lekari savetovali njihovu konzumaciju, potražnja je izuzetno porasla – priča Popović sa Farme koza Dunavski salaši.
Isto tvrdi i uzgajivačica iz Pavlovaca Draginja Benežan koja se kozarstvom bavi poslednjih nekoliko godina. Iz Novog Sada je došla u to sremsko selo i sada se bavi poizvodnjom kozijeg mleka, sira, jogurta, i kobasica od kozjeg mesa.
Svoje proizvode prodaje na kućnom pragu, a redovno je i tri puta nedeljno na pijaci u Rumi. Ima stalne mušterije, a posećuje i noćne bazare i razne manifestacije, pa tako ima kupce iz čitave Vojvodine.
– Nemam problem sa prodajom svega onoga što proizvedemo. Posla ima puno, a činjenica da je u poslednje vreme potražnja za kozjim mlekom i mlečnim proizvodima velika, daje nam želju da nam proizvodi budu još kvalitetniji, jer tržište je probirljivo. Da bi opstali moramo konstantno imati kvalitetne proizvode, ali i nuditi nešto novo, tako da svi mi imamo u ponudi tvrde sireve sa različitim ukusima, imamo za svakoga po nešto – kaže sagovornica.
Svoje proizvode i članovi kozarske zadruge plasiraju i na pijacama i bazarima gde je primetna velika potražnja mleka i mlečnih proizvoda, a najbolje prolaze dimljeni koziji sir, kao i surutka.
Očekivanja su, kako Popović navodi, da će kozarstvo tek biti u ekspanziji, jer se sve veći broj maldih bračnih parova vraća na selo sa ciljem da osnuju farme koze, kojih trenutno u Vojvodini ima oko 15.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
