BEOGRAD – U Beogradu je danas predstavljen Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, pri vladinoj Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, u čijem je fokusu spajanje nauke i privrede u dve ključne oblasti – biotehnologiji i veštačkoj inteligenciji u biomedicini.
Reč je o Centru za četvrtu industrijsku revoluciju koji su osnovali Vlada Srbije i Svetski ekonomski foruma, kao 16. u mreži centara tog Foruma, treći u Evropi i prvi na Balkanu.
Planirano je da sarađuje sa raznim institucijama, pa je tako danas potpisan sporazum između Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
Sporazum su potpisali direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović i direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović.
Centar za četvrtu industrijsku revoluciju predstavila je njegova direktorka Jelena Bojović koja je rekla da je Centar počeo sa radom 1. marta ove godine i da će se prvenstveno baviti dvema temama-biotehnologija i veštačka inteligencija u zdravstvu, ali da se očekuje da će se, sa razvojem tehnologije, baviti i nekim drugim temama.
“Ono čime će se Centar takođe baviti jeste kako da povežemo nauku i privredu za dobrobit opšteg društva”, rekla je Bojović.
Navela je da bi se nekada medicina ili biologija pre povezale sa hemijom, a da se danas, ukoliko se biologija ili medicina ne povežu sa informacionim tehnologijama, sigurno stagnira.
“Upravo zato ćemo nastojati da sklapamo neobična partnerstva kako bi jedni drugima pomagali u daljem razvoju. Takođe, bavićemo se infrastrukturom, identifikovati gde šta nedostaje u naučno-istraživačkoj infrastrukturi, šta nedostaje privredi da bi mogla brzo da prihvati novu tehnologiju i da bi krenula što pre i da je izvozi”, rekla je Bojović.
Navela je da je današnjim potpisivanjem sporazuma, između ostalog, identifikovano koja su ograničenja Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pre svega u informacionom i infrastrukturnom sistemu.
“Danas smo sa njima pre svega dogovorili da počnu da koriste ono što Kancelarija za IT i elektronsku upravu već ima, a to je data centar, superkompjuter i kako da pomognemo skladištenje ogromnih količina podataka koje proizvodi Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, da ti podaci budu na sigurnom mestu u data centru u Kragujevcu ili data centru u Beogradu”, rekla je Bojović.
Navela je da je često u molekularnoj biologiji i genetici neophodna brza obrada velike količine podataka.
“Zato je potreban pristup brzim mašinama, superkompjuterima, koji posedujemo u državnom data centru, što može da pomogne Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, ali i drugim institutima da brže i efikasnije završe posao”, rekla je Bojović.
Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović je rekla da je četvrta industrijska revolucija omogućila brisanje granica između virtuelnog, digitalnog, informacionih tehnologija i živih bioloških sistema.
“Paraleno sa našim razvojem došlo je i do razvoja data centra u Kragujevcu i Beogradu koji se nam omogućili da skladištimo i obrađujemo podatke koji treba da budu dostupni naučnoj zajednici, a sa druge strane treba da napravimo sistem da lekari i zdravstvo imaju velike koristi i od rezultata obrade podataka i od samih podataka, da može da im se pristupi, a samim tim će i stanovnoštvo imati fantastičan benefit”, rekla je Begović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
