Proizvodnja pod otvorenim nebom prožeta je brojnim rizicima, koji mogu uticati na prinos i kvalitet plodova. Promenom klime u vidu globalnog zagrevanja, koju odlikuju vremenski ekstremi, poput veoma niskih zimskih temperatura, poznih mrazeva, dugotrajnih suša praćenim tropskim temperaturama ili bujičnih poplava, čine poljoprivrednu proizvodnju dodatno rizičnom.
Pored toga što su u savremenom voćarstvu dostupna tehnološka rešenja koja smanjuju rizik proizvodnje od elementarnih nepogoda, velika većina proizvodnih zasada nije pod potpunom zaštitom.
Protivgradna mreža je najbolja zaštita od grada, kao i od ožegotina na plodovima. Sistemi navodnjavanja sa antifrost sistemom štite zasade voća kako od prolećnih mrazeva, tako i od velikih suša. U svrhu zaštite od izmrzavanja postoje mašine koje grejanjem vazduha toplotom ili dimljenjem sprečavaju ili u znatnoj meri ublažavaju štetu.
Procentualno mali broj voćara je u mogućnosti da na efikasan način zaštiti svoje zasade. Visoka ulaganja u ove sisteme, kao i nemogućnost da se za pojedine voćne vrste i sisteme gajenja primene, čine proizvodnju voća visokorizičnom.
Proces proizvodnje voćaka iziskuje velika finansijska ulaganja. Osiguranje plodova najsigurniji je način da se zaštiti investicija i omogući kontinuitet voćarske proizvodnje. U cilju promovisanja i omasovljenja osiguranja u poljoprivredi jedinice lokalne samouprave, u većem ili manjem procentu, subvencionišu premije osiguranja.
Osiguranje može biti osnovno, što podrazumeva pokrivanje šteta od grada, požara i udara groma, i dopunsko koje pokriva štete od prolećnog, jesenjeg i zimskog izmrzavanja, poplave i oluje. Plodovi se mogu osigurati na izgubljeni prinos, pri čemu se osigurava onaj deo plodova koji je pretrpeo totalna oštećenja i ne može se realizovti na tržištu, kao i na kvalitet koji pokriva oštećenja koja umanjuju klasu, odnosno tržišnu vrednost plodova. Poslednjih godina mogu se osigurati i plodovi namenjeni izvozu, koji pokrivaju štetu prinosa i kvaliteta unapred dogovorenog plasmana.
Proizvodnja se osigurava na vrednost koju odredi osiguranik, a na osnovu stvarne vrednosti očekivanog prinosa, koju određuju vrednost očekivanog prinosa u kg/ha i tržišna cena na veliko, koja se formira u vreme berbe. Ugovorene vrednosti prinosa i cena mogu se usklađivati sa njihovim stvarnim vrednostima tokom trajanja osiguranja.
Osnovno osiguranje na prinos je najjeftinije, zbog čega se ugovara u najvećoj meri, ali se pokazalo loše, pogotovo pri oštećenjima od grada, zato što plodovi koji su oštećenjem izgubili na vrednosti ne potpadaju pod osiguranje. U takvim slučajevima jedva se pokriva i cena samog osiguranja, što dovodi do nezadovoljstva proizvođača i odustajanja od osiguravanja umesto podizanjem kriterijuma za osiguranje.
Da bi šteta prouzrokovana gradom bila adekvatno pokrivena, potrebno je osigurati plodove na realan prinos i kvalitet.
Od osiguranja ne bi trebalo očekivati da povrati potencijalni prihod, već da obezbedi nesmetano finansiranje tekuće i pokretanje naredne proizvodne godine, odnosno kontinuitet proizvodnje.
Preporuka svim proizvođačima voća je da osiguravaju svoju proizvodnju, jer je to najjeftiniji način zaštite, a plaćanje se vrši tek po obavljenoj berbi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
