SVET – Za prvu milijardu čovečanstvu su bile potrebne stotine hiljada godina. Onda je išlo sve brže i brže, i sada nas ima osam milijardi. To je svojevrsna prekretnica. Šta nas očekuje u narednim decenijama?
Ne može se sa sigurnošću reći da li je svetska populacija baš danas, 15. novembra 2022, dostigla broj od osam milijardi. S obzirom na to da je nemoguće pratiti koliko je stotina hiljada ljudi dnevno rođeno ili umrlo, Ujedinjene nacije izabrale su sredinu ovog meseca za to veliko dostignuće čovečanstva.
Osam milijardi – ili brojevima 8.000.000.000! Nikada na planeti Zemlji nije živelo toliko mnogo ljudi. Ali, kraj rasta populacije je na vidiku.
Kako se dovde došlo?
Prema sadašnjim saznanjima, Homo sapiens se pojavio pre oko 300.000 godina. Tokom proteklih milenijuma broj ljudi se neprestano povećavao – osim za vreme velikih pandemija, poput kuge. Rast se postepeno ubrzavao i oko „nulte godine“ na Zemlji je živelo oko 190 miliona ljudi.
S dužim životnim vekom rast se znatno ubrzao od 1700. godine. Kratko nakon 1800. dostignuta je prva milijarda. Od druge milijarde, koja je dostignuta 1928. godine, pa do današnjih osam milijardi nije prošlo ni punih sto godina. A rast sa sedam na osam milijardi zapravo je trajao samo jedanaest godina.
Razlog za slavlje ili zabrinutost?
Prema mišljenju šefice Fonda UN za stanovništvo, Natalije Kanem, trenutna brojka ima mnoge pozitivne strane. „Osam milijardi ljudi je značajno dostignuće za čovečanstvo. Tome je doprinela kombinacija dužeg životnog veka, manje smrtnosti majki i dece, i sve efikasniji zdravstveni sistem“, rekla je nedavno Kanem na sastanku stručnjaka UN.
Ona smatra da zabrinutost ljudi od prenaseljenosti nije opravdana. „Ovde sam da jasno kažem da sam broj ljudi nije razlog za strah.“ Prema oceni UN, resursa ima sasvim dovoljno – ali bi ih trebalo ispravno i pravedno raspodeliti.
Frank Švjačni iz Nemačkog instituta za istraživanje stanovništva u vezi s globalnim zagrevanjem kaže: „Više ljudi ne znači nužno i veći ekološki otisak.“ Za skoro polovinu globalne emisije ugljen dioksida odgovorno je deset procenata svetske populacije s najvišim primanjima, dok je doprinos najsiromašnijeg dela populacije zanemarljiv.
Stalni rast? Naprotiv
„Tempo rasta globalne populacije se usporava“, objašnjava ekspertkinja UN Rejčel Snou. Najveći godišnji rast je dostignut 1964. godine sa 2,2 odsto godišnje. „Ali je rast manji od jednog procenta godišnja.” Nedavne studije pokazuju da će se taj trend nastaviti i da se od 2080. godine svetska populacija neće povećavati. Na Zemlji će tada živeti oko 10,4 milijarde ljudi.
Kako se razvijaju regioni sveta?
Posebna pažnja je usmerena na dešavanja u zemljama Azije sa naročito velikim brojem ljudi. Kina kao – još uvek – najmnogoljudnija zemlja sveta je pred velikim izazovima, jer je u zemlji sa 1,4 milijarde ljudi, nakon politike jednog deteta, natalitet nizak. Stručnjaci to objašnjavaju time što mnogi ljudi koji su odrasli kao jedinci smatraju da je normalno imati samo jedno dete.
Indija, sa svojih više od 1,3 milijarde ljudi, ima viši natalitet i verovatno će već naredne godine prestići Kinu. Ali, i u Indiji se rast usporava, što ima veze sa boljom dostupnošću sredstava za kontracepciju.
Ni u jednom drugom delu sveta stanovništvo se u dogledno vreme neće povećavati kao u Africi. „Prema aktuelnim prognozama broj ljudi se značajno povećava u Podsaharskoj Africi. Najveći deo budućeg rasta svetske populacije će se deseti u tom regionu i u pojedinim zemljama Azije”, kaže stručnjak Švjačni.
Prema podacima nemačke fondacije Svetsko stanovništvo (DSW) u Africi trenutno živi oko 1,4 milijarde ljudi. Prognoze su da će se do 2050. godine broj stanovnika na tom kontinentu povećati na oko 2,5 milijarde. Do kraja veka u Africi će živeti oko tri puta više ljudi nego danas, nešto manje od 4,3 milijarde – oko 40 odsto svetske populacije.
S druge strane, broj stanovnika opada u zemljama sa visokim primanjima, poput Japana. Stabilnu stopu rasta, zemlje poput Nemačke zato bi mogle da ostvare oslanjajući se na migraciju. U svom izveštaju UN savetuju: „Sve zemlje, bez obzira na neto priliv ili odliv migranata, trebalo bi da preduzmu korake kako bi se omogućila uredna, bezbedna, pravilna i odgovorna migracija.“
A naredna prekretnica?
Naravno da će veliki događaji biti i kada broj ljudi dostigne devet i deset milijardi. Ali, pravu prekretnicu UN očekuju tek 2100. godine. Stručnjaci veruju da će svetska populacija tek tada početi da se smanjuje. Naravno, kao što je slučaj s dugoročnom vremenskom prognozom, i dugoročna prognoza rasta stanovništva nije sigurna.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
