SRBIJA – Orlovi krstaši godinama su tema u medijima, između ostalog i zbog činjenice da je to ptica koja krasi grb Srbije i predstavlja nacionalni simbol. Još jedan razlog je što je zamalo iščezla sa našeg neba. Pre šest godina, bilo je samo jedno gnezdo krstaša.
Od trenutka kada je izgledalo da će orlovi krstaši da nestanu sa naših prostora, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije počelo je rad na međunarodnom projektu sa partnerima iz još četiri evropske države.
Danonoćno čuvanje tada jedinog gnezda omogućilo je preživljavanje mladunaca i krstaši su dobili šansu za opstanak.
„U Srbiji smo ovim projektom pokazali da ugrožene vrste možemo čuvati na vrlo posvećen način. Pre šest godina, naše kolege, volonteri i članovi su danonoćno bili uz poslednji par krstaša sa severa Banata Boru i Eržiku, i mi smo se trudili da uklonimo sve negativne uticaje čoveka u tom periodu za ove krupne ptice koje su na uznemiravanje izuzetno osetljive”, rekao je Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Članovi Udruženja su zato o tome informisali lokalno stanovništvo, kako bi se obratila dodatna pažnja, a još jedan od problema je i krivolov. Pored ljudskog faktora, negativno na krstaše utiču i- loši vremenski uslovi.
„Oluja je bila maltene pred izleganje mladunaca, i bili smo u situaciji da napravimo veštačko drvo i gnezdo dok roditelji nisu prihvatili mladunce i izveli ih iz gnezda”, dodao je Knežević.
Veliki trud u zaštiti krstaša ove godine doprineo je da se izlegne pet mladunaca.
U proleće 2020. su dva nova orlovska para počela da se gnezde na severu Banata, zatim u zimu i proleće 2022. u srednjem Banatu još dva para krstaša napravila su gnezda, čime je populacija narasla na pet parova. Banat je poznat po biodiverzitetu i dom je brojnim ugroženim vrstama.
„Treba da nas ohrabri da kada se jedinke upare, dosta su vezane za teritoriju i kad pronađu partnera po pravilu se tu vraćaju, pa se nadamo da će i ta dva para početi sa gnežđenjem”, objašnjava Knežević.
Ove impozantne ptice, inače, zahtevaju specifične uslove za uspešno izvođenje potomstva, poput visokog, čvrstog drveća na kojima prave masivna gnezda, dovoljne količine dostupnog plena, kao i odsustvo zagađenja i uznemiravanja.
Zanimljivo je o što kada mladunci krstaša – napuste gnezdo, treba da prođe pet godina kako bi postali polno zreli, što je dodatni problem, uz namerno trovanje životinja, a orlovi krstaši su prve žrtve zabranjenih ljudskih aktivnosti, najpre tbog trovanja nekih drugih životinja.
Ove grabljicive nastanjuju ravničarske predele i pobrđa, i vole hrast lužnjak jer su im gnezda veoma teška, pa je potrebna stabilna baza da gnezda ne bi pala.
„Mi smo u prethodnih šest godina postavljali veštačke metalne potpore koje treba da osiguraju da ako krstaši tu naprave gnezdo, da to ne padne i to pomaže. Naši istraživači i zaštitari se trude da se te platforme postave na čvrste grane, da gnezdo ne padne ni u slučaju jake oluje. Takvog drveća koje može da podrži gnezdo orla krstaša je u Vojvodini sve manje. Sadili smo nove lužnjake, ali dok stasaju – treba da prođe dosta godina”, rekao je i apelovao da stanovnike Srbije sa, ako znaju za veliko i stabilno drveće – treba da ga sačuvaju, poput zapisa.
Od prošle godine kretanja dva mlada krstaša, Mime i Mihajla, prate se uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Orlovi dobijaju i metalne i plastične ornitološke prstenove kako bi se znalo njihovo poreklo i starost.
Ukoliko se detektuje da nema kretanja, tako se može spasiti život ugroženoj životinji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
