Porodica Živadinović uspešno je iskoristila sve prirodne prednosti svog, ne tako izdašnog, brdsko-planinskog kraja i u selu Latkovac iznad Aleksandrovca napravila plantažu na kojoj glavnu ulogu ima malina. Ali ne bilo koja, već organska malina.
Naravno, organska malina nije posebna sorta, ali izbor organskog načina proizvodnje u zemlji Srbiji, gde se malina uzgaja naveliko i naširoko, jeste nešto što izdvaja od većine.
– I mi smo u početku bili sumnjičavi da ćemo biljnim preparatima uspeti da uradimo ono što se obično uradi pesticidima i herbicidima. Sve je drugačije, prskanje, rad oko biljke, ali i papirologija oko upotrebljenih preparata – objašnjava vlasnik gazdinstva Miroljub Živadinović u emisiji „Složno, uspešno!“ kanala Agro TV.
Ovakav trud se svakako isplati. Ne samo kroz svest da se ljudima prodaje hrana koja ne može da bude zagađena hemikalijama, nego i novčano. Organska malina traži dosta posla, skuplji su preparati za prskanje, ali zato ima i veću otkupnu cenu od one koja je uobičajeno, agrotehnički, tretirana. I to ne malo, jer ta razlika može da bude i do 30 odsto.
– Imamo siguran otkup, cena nam je garantovana, plaća se redovno, i dobro prolazimo – kaže vredni domaćin.
Miroljub svoje zasade obrađuje sa suprugom, sinom, snajom i tri unuke. Kako je angažovana cela porodica, Živadinovići nemaju potrebu za dodatnom radnom snagom, što je inače rak rana gotovo svih srpskih voćara.
U svojoj proizvodnji Živadinovići sarađuju sa savetodavnom kućom „Agrokonsalting 037“ iz Aleksandrovca, jer pomoć u trogodišnjem periodu konverzije zemljišta je svakako poželjna, ako ne i podrazumevajuća.
– Konverzija iz klasične u organsku proizvodnju sama po sebi nije skup proces, ali je dugotrajan i zahteva tačnost. Tu su i subvencije države, pa je trošak poljoprivrednika u tom periodu manji. Kod Živadinovića to je bio pun pogodak, jer oni su i ranije imali proizvodnju koja je u suštini bila gotovo organska, pa je taj prelaz bio još lakši – kaže Saša Rašković, inženjer zaštite bilja iz ove kuće.
Pored maline, kao glavnog proizvoda, na „PG Živadinović“ uzgajaju i kupinu i šljivu. Prinosi su im dobri, a to održati na tom nivou biće veliki izazov u nastupajućim klimatskim promenama, ističe Rašković.
– Klima je svuda u svetu poremećena. Recimo, ovde kod nas već nedeljama nije bilo kiše, a zemljište je inače vrlo vodopropusno. Bez navodnjavanja nema razgovora ni o kakvoj proizvodnji, a pogotovo maline sa plitkim korenovim sistemom – napominje Rašković za AgroTV.
Kod Živadinovića je to rešeno sistemom za navodnjavanje „kap po kap“, za koji se voda dovlači sa kilometrima udaljenog mesta i što je koštalo 14.000 evra. Ta investicija se pokazala kao ključni element uspeha u protekle dve sušne godine, a i u ovoj tekućoj koja preti da takođe bude sušna.
– Malina uvek dobro ponese rod, često ima veliki broj plodova ali ako nema vode i u osetljivom periodu „nalivanja plodova“, ostaće sitni, neugledni i slabijeg kvaliteta. Drugo, kod organske proizvodnje mnogo je važnije agrotehničke mere primeniti tačno na vreme, nego koji ćete preparat ili đubrivo koristiti – kaže Rašković.
Sa navodnjavanjem Živadinovići dobijaju sa zemlje relativno slabijeg kvaliteta 170 do 250 kilograma maline po aru.
Organska proizvodnja maline nije „usamljenički“ posao. Primarni proizvođači kroz saradnju sa kompanijama koje organizuju ovakvu vrstu proizvodnje prolaze sertifikaciju, i to plantažere ne košta ništa, obezbeđena im je edukacija i savetodavna podrška tokom proizvodnje, zatim posebni preparati… Na kraju otkupljuju proizvod i sertifikuju ga, što je preduslov za izvoz.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
