O organskoj hrani se sve više priča i sve se više koristi, a naglašava se da bi mogla biti šansa razvoja cele poljoprivrede.
Trend organske proizvodnje je prepoznat na zapadu, a zaživeo je i u našem regionu. Imajući u vidu važnost pravilne ishrane i činjenicu da se većina štetnih materija u organizam unosi putem hrane, ne čudi sve veća težnja osvešćenog dela sveta da jede hranu sa organskim sertifikatom.
Pitanje koje se nameće je i da li se organska proizvodnja odnosi i na pakovanje.
Zakonima koji uređuju organsku proizvodnju definisane su metode pakovanja, skladištenja i distribucije organskih proizvoda. Zavisno od vrste organskog proizvoda (žitarice, voća ili povrća) bira se vrsta ambalaže u koju će biti upakovan. Pakovanje se vrši uz pomoć mašine za pakovanje, koja se koristi isključivo za pakovanje organske hrane. Naizmenično pakovanje organskih i proizvoda dobijenih standardnim metodama proizvodnje nije dozvoljeno, jer bi na taj način došlo do kontaminacije organskih proizvoda.
Upakovani organski proizvodi se skladište u posebnim skladištima, koja su hermetički zatvorena i imaju kontrolisanu atmosferu. Ako nije moguće obezbediti posebna skladišta organski i neorganski proizvodi moraju biti razdvojeni, uz jasno deklarisanje jednih i drugih i poštovanje mera koje će sprečiti njihovo mešanje.
Velika pažnja koja se pridaje svim etapama proizvodnje i distribucije organskih proizvoda za cilj ima maksimalnu zaštitu proizvoda i njihovo plasiranje bez ikakvih gubitaka na kvalitetu.
