OPOVO – Poznato je da su Pečena slatina u Barandi i ribnjak u Sakulama zbog bogatstva biodiverziteta i ornitofaune popularne destinacije brojnih prirodnjaka i ornitologa iz cele Srbije.
Međutim, poslednjih mesec dana posmatrači i fotografi ptica su okupirali opovački park. Gotovo da nema dana a da se u ovom parku ne vide ljudi sa dvogledima i fotoaparatima, a razlog tome je jedna sova.
Kao i Kikinda, Opovo je poznato kao zimovalište velikog broja utina (ili malih ušara) koje se od novembra do marta okupljaju u krošnjama zimzelenih stabala u parku, gde provode dan, a noću love. Tokom hladnijih zima, ovde bude i preko 300 jedinki. Ali nisu utine razlog „opsade“ opovačkog parka već njena bliska rođaka ali mnogo ređa vrsta – ritska sova.
Za razliku od utine koja se redovno gnezdi u Vojvodini, gnezdilišta ritske sove su kod nas malobrojna zbog čega i jeste tako tražena fotografska „meta“. Tokom zime populacije sa severa Evrope se „spuštaju“ južnije i takođe zimuju, ali u mnogo manjem broju“ u parkovima.
Poslednji put ritska sova u opovačkom parku je zabeležena 2014. godine u januaru, a 10 godina kasnije ponovo je tu. Prvi put je primećena krajem decembra, da bi se nakon stotina fotografija utvrdilo da u opovačkom parku ordiniraju čak četiri različite jedinke.
Utina i ritska sova su veoma slične i za laike teške za raspoznavanje. Bitne razlike su što ritska sova ima značajno kraće uške (perje na glavi koje izgleda kao uši), utina ima narandžaste, a ritska sova žute oči i ritska sova ima bleđi stomak što se posebno uočava tokom leta. Takođe, za razliku od utina koje se grupišu u krošnji, ritska sova je uvek izdvojena na perifernom delu krošnje, i veoma plašljiva tako da će, ako joj se približavate, obavezno poleteti.
Inače, od 10 vrsta sova koje se mogu videti u Srbiji, u našem kraju su zabeležene: utina (Asio otus), kukumavka (Athene noctua), kukuvija (Tyto alba), ćuk (Otus scops), ritska sova (Asio flammeus) i šumska sova (Strix aluco).
