Poslednjih par decenija naučnici su vredno radili i skupljali podatke o neandertlacima, zbog čega danas znamo da oni nisu bili divljaci već veoma slični nama.
Homo neanderthalensis je vrsta hominida koja je naseljavala područja koja trenutno pripadaju Evropi, Bliskom istoku i centralnoj Aziji tokom epohe srednjeg pleistocena, a koji su potpuno nestali sa Zemlje tokom poslednjeg ledenog doba.
Različita otkrića i arheološke studije sprovedene poslednjih decenija bacile su novo svetlo na njihovo postojanje, otkrivajući zanimljive detalje poput njihovih običaja, ponašanja ili čak genetike. Ovo je 5 stvari koje sada znamo o neandertalcima:
1. Oni nisu bili divljaci
Ideja koja ih povezuje sa brutalnošću potiče uglavnom od lomova i rupa pronađenih na njihovim fosilnim ostacima. Međutim, novije studije su analizirale lobanje Homo sapiensa iz iste ere i utvrdile da imaju slične lezije.
Pored toga, pokazalo se da je ova vrsta bila obdarena simboličnim razmišljanjem i značajnim umetničkim i kognitivnim sposobnostima, kroz analizu pećinskih slika pronađenih na različitim lokacijama. Između ostalog, stručnjaci su utvrdili da su crteži na Iberijskom poluostrvu u pećinama stari 65.000 godina – u to vreme je Homo sapiens još 20.000 godina daleko od te oblasti.
2. Brinuli su o bolesnima
Kognitivne sposobnosti su često povezane sa socijalno-emocionalnim veštinama. Stoga nije iznenađujuće što su vremenom otkriveni dokazi o praksama koje pokazuju da su neandertalci bili i empatični. Najbolji dokaz za to su ostaci neandertalaca koji otkrivaju znake ozbiljnih bolesti ili povreda, ali koji su imali relativno dug život.
Drugim rečima, i pored toga što su oni bili onemogućeni da brinu o sebi, to je za njih činila zajednica. Oni su takođe imali i određene ritualne prakse, koje svedoče da su namerno sahranjivali svoje pokojnike.
3. Periodi gestacije i rasta slični kao kod ljudi
Među neandertalskim fosilnim ostacima, otkriveni su i zubi u dovoljno očuvanom stanju da bi se mogli detaljno proučavati. Vremenom oni su pružili ključne podatke o njihovoj ishrani.
Otkriće mlečnih zuba bilo je važno za određivanje uzrasta u kojem ih je ova vrsta menjala – od trenutka kada su novorođenčad počela da jedu čvrstu hranu. Linije rasta, male oznake koje se formiraju na zubu tokom razvoja, ukazuju na to da oko 6 meseci majčino mleko više nije jedina hrana koju je neandertalac konzumirao.
Ove informacije su omogućile stručnjacima da izračunaju i približne periode gestacije i rasta, koji su prilično slični onima kod Homo sapiensa, barem u ranim fazama razvoja.
4. Klimatske promene su ih učinile kanibalima
Pred kraj glacijacije Ris, došlo je do naglog porasta temperature koja je promenila navike neandertalaca i drugih živih bića, primoravajući ih da se prilagode kako bi preživeli.
U tom kontekstu, veliki sisari su migrirali u potrazi za hladnijim klimatskim uslovima, a neandertalske zajednice su ostale bez svog uobičajenog plena, jer su morale da promene svoje navike u ishrani.
Na pleistocenskom lokalitetu na jugu Francuske pronađeni su dokazi kanibalizma među ovim hominidima: stručnjaci su identifikovali posekotine na njihovim kostima koje ukazuje na sečenje mesa i vađenje srži, što sugeriše da nije reč o verskom ritualu, već o ishrani.
5. Mešanje sa ljudima – uzrok nestanka
Tačni uzroci izumiranja neandertalaca predmet su sporova unutar naučne zajednice. Do sada su glavne teorije ukazivale na mešavinu faktora povezanih sa nemogućnošću fizičkog prilagođavanja i navikama, ali nova studija sugeriše da je genetika takođe imala veze sa tim.
Tim istraživača iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu tvrdi da je izumiranje neandertalaca bila posledica postepenog procesa ukrštanja sa drugom vrstom: Homo sapiensom.
Prema studiji, plodne neandertalce bi apsorbovale zajednice Homo sapiensa, postepeno “gušeći” njihovu vrstu. Prethodna istraživanja neandertalskog hromozoma otkrila su postojanje drevnih hibridizacija neandertalaca i modernih ljudi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
