Kada je tada 44-godišnji muškarac iz Francuske počeo da oseća slabost u nozi, otišao je u bolnicu. Tada su mu lekari rekli da mu nedostaje veći deo mozga. Čovekova lobanja je bila puna tečnosti, a ostao je samo tanak sloj moždanog tkiva. Stanje je poznato kao hidrocefalus.
Ono što je bilo zapanjujuće je to što je on živeo normalno.
„Živeo je normalnim životom. Ima porodicu. Radi. Njegov koeficijent inteligencije je testiran u vreme njegove žalbe. Ispostavilo se da je 84, što je malo ispod normalnog opsega… Dakle, ova osoba nije pametna – ali savršeno, društveno prikladna“, objašnjava Aksel Kliremans.
Klirmans je kognitivni psiholog na Univerzitetu Libre u Briselu. Kada je saznao za slučaj, koji je prvi put opisan u Lancetu 2007. godine, video je medicinsko čudo — ali i veliki izazov kada su u pitanju teorije o svesti.
Kliremans je prošle godine u aprilu održao predavanje o ovom izuzetno retkom slučaju na konferenciji Udruženja za naučno proučavanje svesti u Buenos Ajresu.
Tada je razgovarao sa gostujućom voditeljkom “As it Happens” Suzan Boner.
Na njeno pitanje kakvu to lekciju nudi o našem mozgu, odgovrio je.
“Jedna od lekcija je da je plastičnost verovatno raširenija nego što smo mislili da jeste… Zaista je neverovatno da mozak može da nastavi da funkcioniše, manje-više, u normalnom opsegu — sa verovatno mnogo manje neurona nego u tipičnom mozgu.
“Ali postoji i druga lekcija možda, ako vas zanima svest — to je način na koji biološka aktivnost mozga proizvodi svest… Jedna ideja koju branim je ideja da svest zavisi od sposobnosti mozga da uči.”
Dakle, da li to onda znači da ne postoji nijedan region mozga odgovoran za svest?
“Upravo tako. Ovi slučajevi su definitivno izazov za svaku teoriju svesti koja zavisi od vrlo specifičnih neuro-anatomskih pretpostavki,” objašnjava Klirens.
