NIŠ – Apelacioni sud je nakon većanja usvojio žalbu odbrane kao osnovanu i smanjio mu kaznu za godinu dana, uz obrazloženje da olakšavajuće okolnosti nisu cenjene u dovoljnoj meri.
-Razočaran sam. Osuđen je na šest godina, a već je godinu dana u pritvoru. Posle dve trećine kazne može da izađe, znači, on je kući za tri godine, a mog deteta nema i nikada ga neće više biti… Ovo pokazuje samo da su kazne za ovakva krivična dela male i da se moraju povećati.
Ovim rečima Miloš Živković iz Gornje Vrežine primio je vest koju je saznao od novinara da je Apelacioni sud u Nišu preinačio presudu, i za godinu dana smanjio kaznu Saši Blagojeviću (28) koji je oglašen krivim za udes u kojem je poginuo njegov sin Srba Živković.
Blagojević je prvostepenom presudom Višeg suda u Nišu 6. septembra bio osuđen na sedam godina zatvora, jer je 1. decembra 2020. godine vozeći pijan sa 1,3 promila alkohola u krvi i bez položenog vozačkog ispita, u kružnom toku u Bulevaru Nikole Tesle, BMW-om izleteo sa kolovoza i udario u zgradu “Nišauta“, usled čega je Živković, koji je bio suvozač, stradao na licu mesta. No, Apelacioni sud je nakon većanja usvojio žalbu odbrane kao osnovanu i smanjio mu kaznu za godinu dana, uz obrazloženje da olakšavajuće okolnosti nisu cenjene u dovoljnoj meri.
Miloš kaže da je hteo da pred Višim sudom zatraži odgovore na neka od ključnih pitanja, ali da nije dobio priliku da bude saslušan na suđenju.
– Mislim da sam jedini otac poginulog koji nije mogao da da izjavu pred sudom, a pogotovo što sam samohrani roditelj. Nisu sagledane mnoge stvari. Kažu da je BMW išao brzinom od 108 kilometara na čas pre nego što je udario u žardinjeru pa u zgradu. Izmerio sam koliko je teška ona žardinjera u koju je udario – 340 kilograma! On je odneo, nema je. To je nemoguće da se desi sa 108 kilomletara na čas? Išao je bar 180 kilometara na čas. Osim toga, Srba je bio vezan, to niko ne može da me ubedi. Mi kad pođemo kolima od kuće cigare da kupimo, on se veže. I devojke koje su te večeri vozili do kuće potvrdile su da je Srba bio vezan, 10 minuta pre nesreće imao je pojas. I povrede koje je zadobio ukazuju da je bio vezan – povredu aorte zadobio je od gornjeg pojasa, povredu čaure jetre – od donjeg – priča neutešni otac nastradalog Srbe.
On kaže da je razgovarao sa svim svedocima i da je obišao rutu kojom su se kretali te noći, iz čega proizilazi da je Blagojević vozio znatno brže.
– Te noći su krenuli da odvezu dve drugarice kući. Nije trebalo Blagojević da ih vozi nego treći njihov drug M. I. koji je spavao. Njega su probudili u 3 časa, on pije kafu, puši cigaretu, pali njegovog „golfa3“ i cure ulaze u auto. Srba nije ni hteo da ide. Međutim, u tom trenutku izlazi Blagojević koji je oterao M. I. On je stariji sedam, osam godina i pre toga bio tri godine na robiji gde se i nabildovao pa se dečko povukao. Tako su devojke su ušle u njegov BMW. Pošto je Blagojević bio navalentan, ušao je i Srba, zbog drugarica. Čim su krenuli, Blagojević je odmah je počeo da startuje i da vozi brzo, ali mu je Srba rekao da smanji brznu ili da stane da izađu – priča Miloš.
On kaže da je Saša vozio normalno do Dušanove ulice pa do Apelovca, dok nisu ostavili te devojke a onda je opet vozio brzo.
– Onda su krenuli prem autobuskoj stanici pa prema Duvanskoj, pa prema auto pijaci i u 3.37 časova je moj sin poginuo. Od Gornje Vrežine, prešli su ceo taj put 27 minuta. Ako je više od polovine puta vozio kako treba, onda je ovamo išao duplo brže, išao je 200 kilometara na čas. Srbina drugarica mi je rekla da se vezao čim je ušao u kola i da je 10 minuta pre nego da pogine, kada je ona izašla iz kola, Srba bio vezan. Srba ima propušten poziv od Blagojevića pet minuta pre smrti, iako su zajedno bili u kolima. Ne znam zašto. To sam hteo da ga pitan na sudu, da me pogleda u oči, da ga pitam: „što si zvao Srbu?“. Možda mu je pao telefon, a ja bih pre rekao da je možda Srba izašao iz auta jer je vozio brzo pa da ga je zvao da se vrati. Osim toga, on mi je posle nesreće vukao dete iz auta, to je najbitnija stvar. Čovek ga je zatekao, čuvar iz „Nišauta“. Pitao ga je čuvar, šta radiš to a on mu je odgovorio: „Šta da radim, nemam dozvolu i pijan sam“. On mu pipnuo puls i kaže: „Šta ćeš da radiš, drugar ti mrtav“. I nije on zvao policiju, nego čuvar. Tačno znam šta je hteo, on je ranije robijao jer je krao babama cegere i skidao lančiće sa vrata. Hteo je da izvuče mog sina i da ga stavi na mesto vozača, ali ga je čuvar zatekao – tvrdi Živković.
On kaže da to što je veštak utvrdio da se na mestu suvozača nalazila kopča pojasa, takozvani lažnjak, koja se stavlja da se isključi zvučni signal ako se neko vozi nevezan, ne znači da nije bio vezan jer se pojas može priključiti i preko „lažnjaka“.
“Lagao me je da je Srba živ”
– Oko šest časova kada se čuo sa mnom, rekao mi je da je Srba živ. Da je probao da ga probudi i da je u bolnici, a već je znao da je nastradao. Znao je odmah, pet minuta kasnije mu je lekar iz Hitne pomoći rekao. A ja ga zovem u šest sati on me laže. Poslao mi je poruku iz bolnice tek u 10 časova: „Kako to meni i Srbi da se desi, znam da sam majmun, samo sam pogledao pet sekundi u je*eni telefon“. Imam tu poruku. Što gledaš u telefon i voziš. Onda posle olakšavajuće okolnosti… – veli Miloš Živković.
“Imao sam osećaj da će da pogine”
Miloš kaže da je kobne noći imao osećaj da će Srba da pogine, jer je sa Blagojevićem, sa kojim je bio nerazdvojan poslednjih mesec dana, imao nekoliko incidenata u saobraćaju.
– Ja sam mu rekao to veče pre nego što je otišao napolju: “Sine poginućeš, udarićete u zid”. Imao sam neku crnu slutnju jer je imao sa Blagojevićem nekoliko incidenata. Prvo je Blagojević nekoliko dana ranije vozio u Sićevačkoj klisuri 200 kilometara na čas, pa su pet dana pre toga kod Pivare udarili u kružni tok i pokidao je točkove. Ljudi su počeli da mi pričaju: “Skloni dete od ovog. Čim je babama uzimao cegere nije dobar čovek”. Ali Srba nije slušao. I kada je Blagojević popravio auto, to veče ga je uzeo i desilo se ovo – priča Miloš.
