NOVI SAD – Da će izgradnja veslačke staze na Šodrošu u Novom Sadu imati veliki potencijal ne samo za veslačke sportove, već i za sve građane ali i ukupan razvoj grada, potvrdila je u razgovoru za NS Uživo Dragana Saratlić iz Olimpijskog saveza Srbije.
Ona ističe da se još sedamdesetih godina prošlog veka javila ideja o pravljenju veslačke staze na prostoru rukavca Šodroš.
Nažalost protokom vremena i neadekvatnim održavanjem rukavca, on se zaparložio i zarastao, tako da mu je dužina skoro tri puta
– Od tada pa do danas ta ideja, nažalost nije zaživela. Do te lokacije se došlo pošto je nekada Šodroš ima gotovo potrebnu dužinu da se bez nekih većih ulaganja mogla postići ona koja je po međunarodnim standardima. Nažalost protokom vremena i neadekvatnim održavanjem rukavca, on se zaparložio i zarastao, tako da mu je dužina skoro tri puta manja – kaže ona.
Naša sagovornica podvlači da je pogrešna pretpostavka da će staza ugroziti prirodu i podseća da se najpoznatije regatne staze u svetu nalaze u zaštićenim rezervatima prirode. Jedan od najboljih primera je najpoznatija staza u Lucernu, kao i staze u našem najbližem okruženju Jarun, Bled i na kraju i sama Ada Ciganlija u Beogradu.
Povećan broj motornih čamaca i skutera na otvorenom Dunavu tokom leta i ne možemo da treniramo
– Pričati o tome koliko bi ovo značilo za vodene sportove je verujem nepotrebno. Pored činjenice da bi takav prostor omogućio vrhunske uslove za trening i organizaciju najvećih svetskih takmičenja u Novom Sadu, jedan od najbitnijih aspekata postojanja staze je i bezbednost sportista. Povećan broj motornih čamaca i skutera na otvorenom Dunavu, doveo nas je u poziciju da tokom letnjih meseci, kada je pik veslačke sezone, gotovo nismo u mogućnosti da treniramo na Dunavu. Održavana staza i njeno okruženje podrazumeva i jedan novi kvalitetan prostor za građane, kao što je to bilo koji prostor od već navedenih ističe ona.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
