Nakon što se u maju vratila u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, koji iznosi 3±1,5%, međugodišnja inflacija je narednih meseci nastavila da se kreće unutar tih granica i u oktobru je iznosila 4,5%. To je rast nakon septembarskih 4,2%, ali nema razloga za zabrinutost, ističu iz Narodne banke Srbije (NBS).
U oktobru je došlo do rasta zbog negativnih efekata suše i ostvareni nivo inflacije bio blago viši od očekivanog. Prema našoj novoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, što je vremenski horizont projekcije srpske centralne banke.
– Međugodišnja inflacija bi u narednom periodu trebalo postepeno da usporava i da se krajem naredne godine približi centralnoj vrednosti od 3%. Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, usidravanje ne samo srednjoročnih već i kratkoročnih inflacionih očekivanja u granicama cilja, kao i niža uvozna inflacija i pad svetske cene nafte, koji se očekuje u skladu s kretanjem fjučersa – istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju mesečnog Izveštaja o inflaciji.
Pored toga, u NBS očekuju da će zarade, realno posmatrano, rasti u skladu s rastom produktivnosti, (što do sada nije bio slučaj) a što treba da doprinese smanjenju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
– U odnosu na prethodnu projekciju, veći su negativni efekti suše na ponudu i cene voća i povrća i nešto je brži rast domaće tražnje. Međutim, prema našoj oceni, to bi trebalo da u najvećoj meri bude kompenzovano nižom svetskom cenom nafte, ukoliko se ona bude kretala u skladu s fjučersima, a delom i nižom uvoznom inflacijom u uslovima sporijeg privrednog oporavka zone evra od očekivanog. Uzimajući sve to u obzir, naša projekcija ukupne inflacije za narednu godinu gotovo je nepromenjena u odnosu na avgustovsku – rekla je guvernerka.
IZ NBS naglašavaju da je u realnom sektoru, na koji indirektno utiču monetarne odluke centralne banke, i u trećem tromesečju nastavljena pozitivna dinamika aktivnosti u većini proizvodnih i uslužnih sektora.
— Zbog toga i dalje procenjujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini iznositi 3,8%. Ovogodišnji rast bi bio i veći da nije bilo negativnih efekata suše na poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju struje iz hidroelektrana. Podsećam da je, kao rezultat velike redovne petogodišnje revizije, rast bruto domaćeg proizvoda za 2023. godinu korigovan naviše, takođe na 3,8% – istakla je Tabaković.
Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, očekuje se u naredne dve godine, na raspon 4–5%, s centralnom vrednošću projekcije od 4,5%. Najveći pozitivan doprinos u tekućoj i narednim godinama u NBS očekuju od privatne potrošnje, „kao rezultat rasta zaposlenosti i zarada i očuvanog potrošačkog poverenja i životnog standarda naših građana“.
– Zahvaljujući očuvanom investicionom poverenju, koje je dodatno potvrđeno dobijanjem investicionog kreditnog rejtinga, investicije u osnovne fondove nastaviće da pružaju značajnu podršku privrednom rastu. Tome će, pored ostalih faktora, doprinositi i realizacija investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”. Smatramo da će dalji rast investicija, koje bi u naredne dve godine trebalo da prestignu nivo od 25% bruto domaćeg proizvoda, podržati i generalno smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja. Takođe, dodatnom potencijalu za investiranje doprineće i visoka profitabilnost privrede iz prethodnih godina i prilivi po osnovu stranih direktnih investicija – zaključila je guvernerka.
