Oko milion tona pšenice ovogodišnjeg roda imaćemo za izvoz

Srbija će u ovoj ekonomskoj godini imati za izvoz oko milion tona pšenice.

Trenutno mesečno prodajemo u inostranstvo oko 80.000 tona ovog hlebnog zrna.

Najveće količine odlaze u Italiju i Rumuniju, u luku Konstanca. Deo izvoza je namenjen Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Zvanični podaci pokazuju da je ovogodišnji rod pšenice bio 3.113.085 tona. Po hektaru, prosečan rod je oko 4,9 tona. I dok izvoz ove robe sada nesmetano ide, mlinari traže isplatu razlike između tržišne i uredbom ograničene cene isporučenih malih pakovanja brašna.

Kako je za „Novosti“ rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinara „Žitounija“, poslednja četiri meseca skočio je izvoz brašna za 20 odsto, u odnosu na prethodni period.

– Glavni razlog povećanog izvoza brašna jeste jeftinija struja i manji troškovi proizvodnje – kazao je Šajatović i dodao:

– Struja u Severnoj Makedoniji je, recimo, četiri puta skuplja nego naša. Pa njihovi mlinari sve manje melju. Više im se ne isplati, jer je veća cena koštanja nego kod nas.

Zbog toga je sada povećana kupovina brašna u Severnoj Makedoniji. Zvaničnih podataka nema, ali govori se da je bolji izvoz i u Italiju, Hrvatsku i Mađarsku.

Kada je reč o razlici cene, koju država treba mlinarima da nadoknadi, kako je ispričao Šajatović, oni nisu ti koji treba da snose teret socijalne politike države. Država treba da isplati za četiri meseca, nešto kroz pšenicu, ali i u novcu.

Foto: pixabay

– Mlinovi su ispunjavali obavezu snadbevanja građana malim pakovanjima brašna, u skladu sa uredbom, čime su dali svoj puni doprinos stabilnom snabdevanju – rekao je Šajatović i dodao:

– I ova grana proizvodnje opterećena je sve većim troškovima poslovanja. Cena pšenice je u poslednja dva meseca porasla za oko četiri dinara po kilogramu, a tu je i energija, paprina ambalaža, radna snaga. Naročito je problem kamata, koje po revolving kreditima već iznose sedam do osam odsto godišnje.

Prema rečima Šajatovića, kvalitet ovogodišnjeg zrna nešto je bolji nego ranije, i u pogledu hektolitara, ali i proteina. Italijani uzimaju isto naše brašno, recimo, pa ga mešaju sa poboljšivačima. Ali njihovu testeninu prave od najkvalitetnije durum pšenice, koja se ne proizvodi kod nas. Čak i naši proizvođači uvoze italijansko brašno za pravljenje testenina.

Od ovogodišnjeg roda do sada smo izvezli više od 321 hiljade tona pšenice. Brašna od pšenice, u ovom periodu, prodali smo 50.538 tona. Podaci pokazuju da je od roda 2022. u Italiju izvezeno 93.336, Konstancu – 55.314, u južnu srpsku pokrajinu 44.590, a u Severnu Makedoniju oko 40.000 tona. Pšenica iz Srbije završila je i u Albaniji, Crnoj Gori, Austriji, Nemačkoj…

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još: